Нa oснoву oдрeдбe члaнa 11 Зaкoнa o oргaнизaциjи и нaдлeжнoсти држaвних oргaнa у пoступку зa рaтнe злoчинe („Службени гласник РС“ бр. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09, 101/2011, 6/2015 и 10/2023) у Вишeм суду у Бeoгрaду oбрaзoвaнa je Службa зa пoмoћ и пoдршку свeдoцимa и oштeћeнимa која је почела са радом 09.06.2006.године.
Примарна улога ове службе је да уз практичну пажњу и емоционалну подршку брине о сведоку а како би се избегле или умањиле негативне последице сведочења, помогло сведоку и оштећеном да што лакше по себе и ефикасније за судски поступак приступи суду како би дао свој исказ. На основу процењених психолошких, здравствених, социјалних и логистичких потреба сведока пружа се емотивна и логистичка подршка и помоћ. Основни циљ је практична пажња и емоционална помоћ у циљу опуштања, сигурности и безбедност сведока, да искуство не резултира наношењем додатног бола и патње. Подршка и помоћ сведоцима и оштећенима пружа се пре доласка у суд, непосредно пре и током давања исказа, као и након њиховог сведочења.
Могућност да приступе услугама које служба пружа, имају сведоци који сведоче у поступцима који се воде пред Посебним одељењем за организовани криминал и Одељењем за ратне злочине, било да сведоче у фази главног претреса, у поступцима по замолницама као и сведоци који сведоче уз употребу техничких средстава за пренос слике и звука- путем видео линка.
Начин рада службе уређен је Упутством о начину приступа, систему рада и начину поступања службе за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима које је Високи савет судства на основу члана 13. алинеја 16, а у вези са чл.23. и 51. Закона о уређењу судова, донео дана 07.04.2015. године као и Прaвилникoм o унутрaшњeм урeђeњу и систeмaтизaциjи рaдних мeстa у Вишeм суду у Бeoгрaду који је донет 18.03.2019.године и који је ступио на снагу 04.04.2019.године.
Сведоцима се дају потребне правне и практичне информације али не и правни савети. Дају им се објашњења њихових улога у кривичном постуку, фазама поступка, начину на који се постављају питања пред судом, распоредом седења у судници, правне терминологије. Не пружа се психолошко саветовање, не разговара о садржини исказа нити на било који начин утиче на исти. Све информације до којих се дође у раду са сведоцима представљају професионалну тајну са свим законским обавезама и последицама које из тога произлазе. Посебно се води рачуна о њиховој сигурности и безбедности. Зграда суда у Устаничкој бр.29 располаже са две посебно опремљене просторије за сведоке где се могу осећати сигурно, безбедно и где су одвојени од окривљених, њихових породица и пријатеља. По потреби сведоку се организује превоз и хотелски смештај.
Служба за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима у циљу пружања ефикасне и квалитетне подршке, у свом раду интензивно сарађује са службама у региону које се баве подршком сведоцима као и у вези организовања видеоконференцијске везе, уколико се сведок одлучи да на тај начин сведочи. Са Одјелом за свједоке Суда БиХ сарадња је формализована кроз Споразум о разумевању и сарадњи у области подршке сведоцима ради њиховог учешћа у кривичном поступку од 08.05.2007.године.
У служби се води евиденција о сведоцима који су имали њену подршку, те се о раду службе председник суда достављају периодични извештаји.
Од формирања, асистенцију службе имало је 5196 сведока, од тога сведока ратних злочина било 3949 а организованог криминала 1247. Сведока-оштећених било је укупно 1074.
Контакти Службе за помоћ и подршку оштећенима и сведоцима у Посебним одељењима Вишег суда у Београду:
тел: +381 11 3082 644 и +381 11 3082 586
е-маил: slavica.pekovic@bg.vi.sud.rs и andjela.radonjic@bg.vi.sud.rs
|
Задатак Службе је да сведоцима и оштећенима објасни њихову процесну улогу и правну терминологију, пружи одговоре на сва питања у вези са поступком, дају практичне информације (нпр.:у вези доласка у суд, да их упозна са простором суднице, објасни начин постављања питања, улогама учесника у поступку...) организује превоз и смештај, по потреби информише о организацијама и установама које пружају помоћ и подршку жртвама а којима се могу обратити након завршеног сведочења, и пружи све информације и опције које могу помоћи у отклањању, или бар ублажавању, страха и непријатности. Сведоцима се не дају правни савети већ само потребне практичне информације у вези са њиховим учешћем у поступку, не пружа психолошко саветовање већ психолошке интервенције у кризним ситуацијама, не разговара о садржини исказа нити на било који начин утиче на исти. Посебно се води рачуна о њиховој сигурности и безбедности. У згради Посебних одељења Вишег суда у Београду, сведоцима су намењене две посебне просторије у којима бораве док чекају на почетак сведочења. На тај начин се избегава сусрет са окривљенима, члановима њихових породица... што је за њих најчешће додатно узнемирујућа ситуација. Од самог улаза у зграду суда уз њих је увек неко од запослених у Служби. Уз сведока, као пратилац, може бити њему блиска особа од поверења. Сведоцима и оштећенима могу бити обезбеђени полицијска пратња и посебне мере приликом доласка у зграду суда, уласка у судницу (нпр. посебан улаз). Такође, у Посебним одељењима постоје технички услови за сведочење из посебне кабине за сведоке (која се налази издвојена у оквиру суднице тако да сведока присутни у судници не виде али сведок може да прати дешавања у самој судници), могућност да сведок сведочи уз дистрорзију гласа и лика а како би се заштитио његов идентитет и спречио непосредни сусрет са окривљеним који може бити додатно трауматизирајући. Сведок/оштећени има могућност да сведочи на свом матерњем језику и учествује у поступку уз помоћ преводиоца а уколико се ради о глувонемој особи уз помоћ тумача. Како велики број оштећених и сведока у поступцима ратних злочина има пребивалиште ван граница Републике Србије, Служба овим сведоцима и оштећенима може организовати превоз и хотелски смештај. Уколико је сведок због болести, старости или других околности спречен да путује, свој исказ може дати и путем видеоконференцијске везе из суда своје државе. Служба учествује у организацији видеолинкова и сарађује са другим сродним службама у региону. Улога сведока и оштећених у поступцима ратних злочина је изузетно незахвална. Због недостатка материјалних доказа, доказивање је веома отежано и самим тим искази сведока и оштећених добијају на значају и најчешће су једино доказно средство. То чини да је сведочење за њих веома оптерећујуће..., Повратак у ружну прошлост и поновно преживљавање немилих ратних сцена, интензивно враћање слика из прошлости данима пре доласка у суд али и након самог сведочења, сусрет са злостављачем након толико година, неретко и први пут након почињеног дела (најчеше у случајевима сексуалног насиља, логора), заборављање детаља због протека времена, страх за своју безбедност и безбедност своје породице, страх од одмазде, старост, болест, па и само путовање у другу државу... су неки од додатно отежавајућих фактора за сведочење у предметима ратних злочина. Од формирања, асистенцију службе имало је 5196 сведока, од тога сведока ратних злочина било 3949 а организованог криминала 1247. Сведока-оштећених било је укупно 1074. Псеудоним као меру заштите користило је 295 сведока. Искључена је јавност приликом сведочења 79 сведока. Кабину за сведоке користило је 43 сведока а 21 сведок је сведочио уз дисторзију гласа/слике. Пратњу полиције имало је 295 сведока. Највећи број сведока су наши држављани 3375 док је 1212 сведока су држављани других држава. Служба је учествовала у организацији 407 видео конференцијских веза.
|
