Нaдлeжнoст Вишeг судa рeгулисaнa je oдрeдбoм члaнa 25 Зaкoнa o урeђeњу судoвa („Службeни глaсник РС“ бр. 10/23).
Виши суд у првoм стeпeну:
1) суди за кривично дело за које је као главна казна предвиђена казна затвора преко десет година;
2) суди за кривично дело: против човечности и других добара заштићених међународним правом, против Војске Србије; одавање државне тајне; одавање службене тајне; кривично дело прописано законом који уређује тајност података; позивање на насилну промену уставног уређења; изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости; повреда територијалног суверенитета; удруживање ради противуставне делатности; повреда угледа Републике Србије; повреда угледа стране државе или међународне организације; прање новца; кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика; угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја; убиство на мах; силовање; обљуба над немоћним лицем; обљуба злоупотребом положаја; отмица; трговина малолетним лицима ради усвојења; насилничко понашање на спортској приредби и јавном скупу; примање мита; злоупотреба положаја одговорног лица (члан 227. став 3. Кривичног законика); злоупотреба у вези са јавном набавком (члан 228. став 3. Кривичног законика); и кривична дела за која је посебним законом утврђена надлежност вишег суда;
3) суди у кривичном поступку према малолетним учиниоцима кривичних дела;
4) одлучује о молби за престанак мере безбедности или правне последице осуде за кривично дело из своје надлежности;
5) одлучује о захтеву за рехабилитацију;
6) одлучује о забрани растурања штампе и ширења информације путем средства јавног информисања;
7) суди у грађанскоправном спору ако вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије; у спору о ауторском праву и сродним правима и заштити и употреби проналаска, индустријског дизајна, жигом заштићених ознака, ознаке географског порекла, топографије полупроводничких производа и права оплемењивача биљних сорти ако није надлежан други суд; у спору о оспоравању или утврђивању очинства и материнства; у спору за заштиту од дискриминације и злостављања на раду; у спору о објављивању исправке информације и одговора на информацију због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнаде штете у вези са објављивањем информације;
8) суди у спору поводом штрајка; поводом колективног уговора ако спор није решен пред арбитражом; поводом обавезног социјалног осигурања ако није надлежан други суд; поводом матичне евиденције; поводом избора и разрешења органа правног лица ако није надлежан други суд.
Виши суд у Београду у првом степену води и поступак у коме се утврђују чињенице о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији и то за подручје Апелационог суда у Београду (Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији („Службени гласник РС“ бр. 18/2020).
Законом о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС“, бр. 61/2005, 104/2009, 10/2023 и 10/2023 - др. закон) прописана је искључива првостепена надлежност Вишег суда у Београду за територију Републике Србије, за поступање у предметима поводом следећих кривичних дела: 1) кривичних дела против безбедности рачунарских података одређених Кривичним закоником; 2) кривичних дела против интелектуалне својине, имовине, привреде и правног саобраћаја, код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарски системи, рачунарске мреже и рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику, ако број примерака ауторских дела прелази 2000 или настала материјална штета прелази износ од 1.000.000 динара; 3) кривичних дела против слобода и права човека и грађанина, полне слободе, јавног реда и мира и уставног уређења и безбедности Републике Србије, која се због начина извршења или употребљених средстава могу сматрати кривичним делима високотехнолошког криминала, у складу са чланом 2. став 1. овог закона.
Виши суд у другом степену одлучује о жалби на одлуке основних судова:
1) о мерама за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка;
2) за кривично дело за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година;
3) на решења донета у грађанскоправном спору; на пресуду у спору мале вредности; на одлуке донете у поступку извршења и обезбеђења; на решења донета у ванпарничном поступку.
Виши суд у другом степену одлучује о жалби на решење јавног извршитеља или јавног бележника у складу са законом.
Виши суд води поступак за изручење окривљеног или осуђеног лица, пружа међународну правну помоћ у поступку за кривично дело из своје надлежности, извршава кривичну пресуду иностраног суда, одлучује о признању и извршењу стране судске и арбитражне одлуке ако законом није друкчије прописано, одлучује о сукобу надлежности основног суда са свог подручја, обезбеђује и пружа помоћ и подршку сведоку и оштећеном и врши друге послове и надлежности одређене законом.
Законом о локалним изборима (,,Службени гласник РС“ бр. 14/2022) предвиђена је другостепена надлежност вишег суда за одлучивање о жалби:
- против одлуке о именовању чланова и заменика чланова изборне комисије у сталном саставу (члан 21);
- против одлуке скупштине донете у вези са потврђивањем мандата одборника на конститутивној седници (члан 66);
- против одлуке скупштине донете у вези са потврђивањем мандата одборника на конститутивној седници (члан 70);
- изјављеној у случају да скупштина ни по захтеву овлашћеног подносиоца не донесе одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат (члан 71);
- против одлуке скупштине донете у вези са потврђивањем мандата новог одборника (члан 72);
- против решења изборне комисије којим је одлучено о приговору (члан 85).
За потребе достављања поднесака у облику електронског документа у изборним предметима Виши суд је формирао посебну адресу електронске поште и то: lokalni.izbori@bg.vi.sud.rs
ВИШИ СУД У БEOГРAДУ – НAДЛEЖНOСT ПOСEБНИХ OДEЉEЊA
(Пoсeбнoг oдeљeњa - зa oргaнизoвaни криминaл,
Oдeљeњa зa рaтнe злoчинe и
Посебног одељења за сузбијање корупције)
Зaкoном o oргaнизaциjи и нaдлeжнoсти држaвних oргaнa у сузбиjaњу oргaнизoвaнoг криминaлa, тероризма и кoрупциje („Службени гласник РС“ бр. 96/2016, 87/2019 – др. закон и 10/2023) предвиђена је првостепена надлежност Вишег суда у Београду - Посебног одељења за организовани криминал и то за територију Републике Србије у предметима за: 1) кривична дела из члана 2. тач. 1), 2) и 5) тог закона; 2) кривичних дела против службене дужности (чл. 359, 366, 367. и 368. Кривичног законика), када је окривљени, односно лице којем се даје мито, службено или одговорно лице које врши јавну функцију на основу избора, именовања или постављења од стране Народне скупштине, председника Републике, Владе, опште седнице Врховног суда, Високог савета судства или Високог савета тужилаштва; 3) кривична дела из члана 2. тачка 4) тог закона ако вредност имовинске користи прелази 200.000.000 динара, односно ако вредност јавне набавке прелази 800.000.000 динара; 4) кривична дела из члана 2. тачка 6) тог закона ако су извршена у вези са кривичним делима из тач. 1) до 3) члана 3 тог закона ; 5) кривично дело прања новца (члан 245. Кривичног законика) у случају ако имовина која је предмет прања новца потиче из кривичних дела из тач. 1) до 4) члана 3 тог закона. Истим законом прописана је првостепена надлежност Вишег суда у Београду (Посебно одељење за сузбијање корупције) и то у предметима за подручје Апелационог суда у Београду за кривична дела против службене дужности (чл. 359. и чл. 361. до 368. Кривичног законика) и кривично дело давање и примање мита у вези са гласањем (члан 156. Кривичног законика); кривична дела против привреде (чл. 223, 223а, 224, 224а, 227, 228, 228а, 229, 230, 231, 232, 232а, 233, члана 235. став 4, чл. 236. и 245. Кривичног законика), ако вредност имовинске користи не прелази износ од 200.000.000 динара, односно ако вредност јавне набавке не прелази 800.000.000 динара; кривична дела против државних органа (члан 322. ст. 3. и 4. и члан 323. ст. 3. и 4. Кривичног законика) и кривична дела против правосуђа (чл. 333. и 335, члан 336. ст. 1, 2. и 4. и чл. 336б, 337. и 339. Кривичног законика), ако су извршена у вези са кривичним делима из тач. 3) и 4) члана 2 овог закона.
Коначно, Законом о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине („Службени гласник РС“ бр. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - др. закон, 6/2015 i 10/2023) предвиђена је првостепена надлежност Вишег суда у Београд - Одељење за ратне злочине за поступање у предметима за: 1) кривична дела из чл. 370. до 384. и чл. 385. и 386. Кривичног законика; 2) тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије од 1. јануара 1991. године која су наведена у Статуту Међународног кривичног суда за бившу Југославију; 3) кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела из члана 333. Кривичног законика, ако је извршено у вези са кривичним делима из тач. 1) и 2) овог члана.
