Виши суд у Београду, дана 18.06.2026. године, донео је и јавно објавио пресуду којом су окривљени Кецмановић Владимир и Кецмановић Миљана ОГЛАШЕНИ КРИВИМ, и то:
-окривљени Кецмановић Владимир због извршења кривичних дела Тешко дело против опште сигурности из члана 288 став 2 у вези члана 278 став 1 Кривичног законика и Запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 став 1 Кривичног законика,
-окривљена Кецмановић Миљана због извршења кривичног дела Запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 став 1 Кривичног законика, па је
- окривљени Кецмановић Владимир, након што му је претходно утврђена казна затвора у трајању од 11 (једанаест) година и 11 (једанаест) месеци за кривично дело Тешко дело против опште сигурности из члана 288 став 2 у вези члана 278 став 1 Кривичног законика и казна затвора у трајању од 2 (две) године и 11 (једанаест) месеци за кривично дело Запуштање и злостављање малолетног лица из члана 193 став 1 Кривичног законика, осуђен НА ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ЗАТВОРА у трајању од 14 (четрнаест) година и 6 (шест) месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору.
- окривљена Кецмановић Миљана осуђена НА КАЗНУ ЗАТВОРА у трајању од 2 (две) године и 11 (једанаест) месеци.
Истовремено, према окривљеном Кецмановић Владимиру продужен је притвор из законских разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 4 Законика о кривичном поступку, који може трајати до упућивања у Завод за извршење кривичних санкција, а најдуже док не истекне време трајање казне изречене првостепеном пресудом. Према окривљеној Кецмановић Миљани продужена је мера забране прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, којом јој је забрањено да прилази, састаје се или комуницира са сведоком К.К., а која мера може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања окривљене на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе.
Према окривљеном Кецмановић Владимиру изречена је мера безбедности одузимања предмета, и то оружја и муниције ближе описаних у изреци пресуде, а оштећени су упућени да свој имовинскоправни захтев остваре у парничном поступку.
Приликом објављивања пресуде, председник већа детаљно је саопштио разлоге пресуде, а против исте дозвољена је жалба Апелационом суду у Београду.


