Фотографије: OEBS/Милан Обрадовић

 

Председник Вишег суда у Београду судија Александар Степановић  имао је прилику да се 24. 11. 2022. године обрати на регионалном састанку судија, тужилаца и адвоката који поступају у предметима ратних злочина на тему Казнена политика у поступцима ратних злочина, који је организован од стране Мисије ОЕБС-а у оквиру мултипартнерског пројекта „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“, који финансира Европска унија.

Реч је о теми која је дуги низ година у фокусу Мисије ОЕБС-а и других релевантних институција Европске уније, као и невладиног сектора, с обзиром на то да је решавање ових случајева од изузетне важности за помирење и наставак добросуседских односа земаља бивше социјалистичке Југославије.

Састанку су присуствовали шеф Мисије ОЕБС-а у Републици Србији амбасадор Јан Брату, заменица амбасадора и шефа Делегације Европске Уније у Републици Србији госпођа Пламена Халачева, тужитељка за Ратне злочине госпођа Снежана Станојковић, потпредседник Адвокатске коморе Србије господин Вељко Делибашић, као и остали представници правосуђа из Републике Србије и земаља региона.

Током излагања председник суда је истакао да се ради о тешком наслеђу које представља бреме за изградњу регионалне сарадње на здравијим и без предрасуда заснованим ставовима о националној и верској припадности жртава ратних злочина, али и да Виши суд у Београду улаже значајне  напоре да оконча поступке који су започети и да учиониоце кривичних дела казни без обзира на њихову националну или верску припадност, а све у циљу унапређења владавине права кроз поштовање међународног права и позитивно правних прописа земаља региона и основних начела на којима се заснива судски поступак.

Потом је изнео статистичке податке о раду Одељења за ратне злочине и напоменуо је да ће Виши суд у Београду, као и до сада, настојати да унапређује међусобну сарадњу између земаља региона, кроз уједначавање праксе између свих судова и већа за ратне злочине у региону бивше Југославије, будући да тежња за што ефикаснијим суђењем у предметима ратних злочина треба да буде императив свим правосудним органима јер на тај начин се олакшава приступ правди жртвама ових дела и унапређују се основни постулати начела владавине права и демократског друштва, с обзиром на то да је од ратних дешавања на простору бивше Југославије протекло безмало 3 (три) деценије.