Поводом отварања просторије за испитивање сведока путем тзв. видео линк везе, на Европски дан жртава, председник Вишег суда у Београду судија Александар Степановић је изјавио:

Отварање просторије намењене за испитивање сведока без њиховог физичког присуства у судници, а чији је Виши суд у Београду поносни домаћин, уједно означава окончање дела веома значајног пројекта за све правосудне институције у Републици Србији, али пре свега за грађане, као и за побољшање њихове правне заштите.

Најпре бих истакао, да је као дан отварања просторија за потребе жртава и сведока, по први пут формираних у згради ,,Палата правде“ за потребе (пунолетних) жртава и сведока, симболично планиран управо 22. фебруар, као дан обележавања Европског дана жртва кривичних дела. Међутим, с обзиром на пролонгирану епидемиолошку ситуацију, а и на важећа правила ОЕБС-а и Вишег суда у Београду, која не дозвољавају окупљања већег броја људи, одлучено је да кроз ову репортажу грађанима прикажемо резултате континуираног и успешног партнерства овог суда  и Мисије.

Трогодишњи пројекат који финансира Европска унија, а спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији, као изабрани партнер Министарства правде РС, а чији је део и овај суд, имао је за циљ пружање помоћи правосудним институцијама РС у успостављању мреже служби за подршку жртвама и сведоцима на територији читаве Републике. Пројекат вредан 1.500.000,00 евра представља значајан корак ка усаглашавању законодавних и институционалних инструмената Републике Србије са међународним стандардима и остваривању стратешких циљева приступања Републике Србије Европској Унији.

Полазећи од Акционих планова за Поглавље 23 и 24, као и захтева из Директиве Европског парламента и Савета из октобра 2012. године, Република Србија је започела законодавне и институционалне реформе у циљу постављања стандарда у вези са правима, подршком и заштитом жртва кривичних дела. Крајњи циљ ових реформи је јачање владавине права и јачање правосудних институција Републике Србије, кроз делотворнији и безбеднији приступ грађана суду и правди.

Основни предуслови за пружање делотворне заштите жртвама и сведоцима, најпре су институционални развој и модернизација, како просторних, тако и информационо-техничких капацитета, уз едукацију запослених у правосудним органима, као и јачање свести друштва о значају подршке жртвама. Заштита оштећених у кривичном поступку од важности је не само за спречавање секундарне виктимизације оштећених и њихово охрабрење да сведоче пред органом поступка, већ и за постизање ефикасности у окончању кривичних поступака.

С обзиром на значај и улогу који сведоци имају за вођење кривичног поступка и исход истог, а чији исказ је неретко од пресудног значаја за доношење судске одлуке, неопходно је осигурати атмосферу у којој ће сведоци слободно давати исказе, без страха од било каквих претњи и притисака којима се могу угрозити како њихови мотиви за сведочењем, тако и веродостојност њиховог казивања. И сам чин сведочења жртава насилних кривичних дела, а нарочито кривичних дела против живота и тела, те кривичних дела против полне слободе, неретко оставља трауматичне последице за личност и интегритет ових лица. Њихово сведочење пред органом поступка за носиоце правосудних функција често наизглед представља извођење само једне у низу доказних радњи, док за жртве представља трауматично искуство због поновног проживљавања мучних и нелагодних догађаја из њихове прошлости. Управо због тога, кључна улога државних органа огледа се у обезбеђивању свих неопходних услова како би се сведок осећао сигурно и заштићено у највећој могућој мери и како би се спречио губитак поверења оштећених у институције чија је функција пружање заштите.

Са поносом напомињем, да је Виши суд у Београду основао службу за подршку оштећенима и сведоцима при Одељењу за ратне злочине, која годинама уназад успешно пружа подршку жртвама ратних злочина, као и кривичних дела организованог криминала. И новоусвојеном Националном стратегијом за остваривање права жртава и сведока кривичних дела у Републици Србији за период 2020–2025. године, препозната су досадашња достигнућа у раду ове службе, уз принцип очувања већ достигнутих стандарда, те је предвиђен наставак њеног рада и у оквиру Националне мреже предвиђене овим пројектом.

У циљу свеобухватног и једнаког приступа заштити жртвама свих кривичних дела, Република Србија, као и наши међународни партнери преопознали су потребу за унапређењем заштите жртава и за друга тешка кривична дела, што представља праћење модела који годинама уназад постоји у развијеним законодавствима ЕУ.

Учествовањем у овом пројекту, за мене, као председника суда и некога ко поседује вишегодишње искуство као судија у кривичној материји, изненађујуће је било упознавање са резултатима истраживања јавног мњења спроведеног на почетку пројекта, а које је извршено са циљем спознавања ставова грађана Републике Србије у вези са подршком жртвама и сведоцима кривичних дела. Податак о томе да више од трећине грађана (37,5%) не зна да наведе која права имају жртве и сведоци, док ¼ (26%) сматра да не постоје службе које пружају подршку наведеним лицима, говори у прилог важности остварења циљева које је овај пројекат поставио. Такође, када се у обзир узме да је чак 2/3 испитаника као разлог непријављивања кривичних дела навело страх и неповерење, до изражаја долази практични значај службе за пружања подршке свим жртвама, а самим тим и новооформљене просторије у оквиру Палате правде.

У циљу обезбеђивања континуиране, доступне и квалитетне подршке жртвама и сведоцима, служба подршке при вишим судовима у Републици Србији поседоваће посебно едукована стручна лица која ће у посебним просторијама пружати подршку жртвама и обављати послове из надлежности службе. Ова подршка, према Националној стратегији, обухватаће пре свега доступност информација о раду саме службе у виду брошура које ће бити разумљиве и једноставне,  као и благоврени пријем жртве и разговор са запосленим у служби подршке при суду, који обухвата процену индивидуалних потреба жртве за мерама подршке и заштите, као и вођење евиденције о сваком појединачном случају.

Јачање просторних капацитета у виду изградње и адаптације посебних просторија при вишим судовима у Републици Србији, и конкретно просторије при Вишем суду у Београду, коју данас приказујемо у овом прилогу, важан је искорак за постизање постављених циљева пројекта. Као неке од предности постојања овакве просторије у оквиру објекта Палате правде, овом приликом истакао бих:

1. Боравак жртве у просторији, која је предвиђена управо за пружање подршке и која је одвојена од просторије у којој борави окривљени, а у којој ће сведок дати свој исказ пред судом, од пресудног је значаја и за припрему и упознавање сведока са правилима кривичног поступка, тако да исти унапред зна шта може да очекује.

2. Бораваком у овој просторији жртва је лишена нелагодности изазване провођењем времена са учиниоцем кривичног дела, што се неретко дешавало и испред саме суднице, чиме се стварао додатни осећај узнемирености и несигурности. Тиме се гарантује и физичка безбедност и сигурност сведока, и то онемогућавањем сваког контакта не само са окривљеним, већ и са његовом продицом и браниоцем, те другим оштећенима, пуномоћницима и коначно евентуално присутном јавношћу, а нарочито у кривичним поступцима који су предмет интересовања медија.

3. Сам изглед просторије, који својим изгледом подсећа на амбијент животног простора, учиниће да се жртва у разговору са лицем које јој пружа подршку, као и приликом испитивања, осећа безбедно, сигурно и ослобођено свих притисака изазваних формалним изгледном судница.

4. Формирањем овакве просторије, опремљене најмодернијом аудио и визуелном опремом путем које ће жртве бити испитиване, одредба члана 104 Законика о кривичном поступку, којом је прописана могућност органа поступка да донесе одлуку о испитивању посебно осетљивог сведока употребом техничких средстава за пренос слике и звука, а које испитивање се спроводи без присуства странака и других учесника у поступку у просторији у којој се сведок налази, оствариће свој потпунији и делотворнији домашај, а исто важи и за одредбу члана 152 ств 3 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, чији је циљ заштита малолетног лица приликом саслушања.

Напомињем да је приликом опремања ове просторије и инсталације техничких средстава значајана била и улога судија, као и и техничког особља Вишег суда у Београду, који су својим практичним знањима допринели реализацији овог пројекта на начин који је најадекватнији за потребе кривичних поступака који се пред воде пред овим судом.

Коначно, пружање квалитетне и спезијализоване подршке и заштите жртвама кривичних дела од стране обучених запослених, а које ће се одвијати у посебним просторијама при вишим судовима у Републици Србији, представља гаранцију за видљиве резултате који ће се постићи како у области заштите права жртава и повећања свести друштва о правима жртава, тако и у успешном окончању кривичног поступка и привођењу правди учинилаца кривичних дела.

 

На YouTube страници можете да погледате видео од 4 минута - ПРОСТОРИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ СВЕДОКА У ВИШЕМ СУДУ У БЕОГРАДУ - поменуту страницу можете погледати овде

Новинске чланке о наведеној теми можете погледати на следећим страницама:

- НОВА (online) - можете да погледате овде

- РТВ (online) - можете да погледате овде

- PTC (online) - можете да погледате овде