Судија првостепеног грађанског одељења Вишег суда у Београду је дана 01.06.2020.године донела пресуду којом је у ставу првом  усвојила тужбени захтев тужилаца Сталовић Марка и Сталовић Сацдре, те је утврдила да је дана 21.04.2017. године, узнемиравањем и понижавајућим поступањем органа тужене, према тужиоцима Сталовић Марку и Сталовић Сандри извршено дискриминаторско поступање тужене Републике Србије - Министарства унутрашњих послова, у смислу одредбе чл.12 Закона о забрани дискриминације.

Ставом другим изреке пресуде делимично је усвојен тужбени захтев па је  обавезана тужена Република Србија - Министарство унутрашњих послова, да на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права личности, узроковане дискриминаторским поступањем исплати: тужиоцу Сталовић Марку износ од 200.000,00 динара и тужиљи Сталовић Сандри износ од 100.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 01.06.2020. године, као дана пресуђења до исплате, а у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

Ставом трећим изреке пресуде одбијен је тужбени захтев тужилаца Сталовић Марка и Сталовић Сандре према туженој Републици Србији - Министарству унутрашањих послова преко износа досуђених у ставу другом изреке пресуде на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде права личности, узроковане дискриминаторским поступањем, односно за:

- износ од 300.000,00 динара, преко досуђеног износа од 200.000,00 динара а до траженог износа од 500.000,00 динара за тужиоца Сталовић Марка и

- износ од 100.000,00 динара, преко досуђеног износа од 100.000,00 динара а до траженог износа од 200.000,00 динара за тужиљу Сталовић Сандру,

са припадајућом каматом, као и у делу у коме је на досуђене износе накнаде нематеријалне штете тражена законска затезна камата за период почев од 01.08.2020.године, као дана подношења тужбе, па до 01.06.2020.године, као дана пресуђења, као неоснован.

Ставом четвртим изреке пресуде делимично је усвојен тужбени захтев, па се обавезује тужена Република Србија - Министарство унутрашњих послова, да на име накнаде нематеријалне штете исплати тужиоцима следеће износе:

- тужиоцу Марку Сталовићу из Пружатовца, за претрпљене физичке болове износ од 200.000,00 динара и на име претрпљеног страха износ од 150.000,00 динара и

- тужиљи Сандри Сталовић из Пружатовца, на име претрпљеног страха износ од 100.000,00 динара,

све са законском затезном каматом почев од 01.06.2020. године, као дана пресуђења, па до исплате, а у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

Ставом петим изреке пресуде одбијен је тужбени захтев тужилаца преко износа досуђених у ставу четвртом изреке пресуде и то:

- захтев тужиоца Сталовић Марка за накнаду нематеријалне штете за претрпљене физичке болове преко досуђеног износа од 200.000,00 динара, па до траженог износа од 500.000,00 динара и за претрпљени страх, преко досуђеног износа од 150.000,00 динара, па до траженог износа од 700.000,00 динара, са припадајућом законском затезном каматом и

- захтев тужиље Сталовић Сандре, за претрпљени страх, преко досуђеног износа од 100.000,00 динара, па до траженог износа од 200.000,00 динара, припадајућом законском затезном каматом

као и у делу у коме је на досуђене износе накнаде нематеријалне штете тражена законска затезна камата за период почев од 01.08.2017.године, као дана подношења тужбе, па до 01.06.2020.године, као дана пресуђења, као неоснован.

Одлучујући о трошковима поступка, судија је обавезала тужену Републику Србију - Министарство унутрашњих послова да на име трошкова парничног поступка исплати тужиоцима Марку Сталовићу и Сандри Сталовић износ од 269.600,00 динара, заједно са законском затезном каматом почев од испуњености услова за извршење па до исплате, све у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у Београду у року од 15 дана  од дана пријема писменог отправка исте.