30. октобар 2018.године - У Скупштини града Београда одржана је промоција Монографије Вишег суда у Београду и обележено 90 година од доношења Закона о уређењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Монографија Вишег суда у Београду, аутора др Николе Жутића, објављена је у сарадњи са Агенцијом САД за међународни развој, која је у оквиру Пројекта владавине права материјално помогла да се монографија објави у пажљиво илустрованом и квалитетном издању у укупном броју од 500 примерака. У њој преовлађује нормативна пројекција судства кроз анализе српских устава, закона, уредби и других правних аката, као и представљање основне институционалне историјске структуре овог суда и комплетног судства Србије. „Савремено“ судство почело је са доношењем тзв. Турског устава 1838, те се монографија озбиљније бави судством од тог времена надаље. Посебно описује период Краљевине Југославије од 1928, када се југословенски судски провизориј решава доношењем првог југословенског (српског) судског закона у дугој парламентарној процедури од 1925. до 1928. Монографија такође сведочи о дугој традицији српског народа и окренутости његових интелектуалних предводника и државних институција ка вредностима и тековинама западне европске цивилизације.
На промоцији Монографије Вишег суда у Београду присуствовали су министарка правдe у Влади Републике Србије, госпођа Нела Кубуровић, генерални секретар председника РС, господин Никола Селаковић, градоначелник града Београда, господин доктор Зоран Радојичић, Републички јавни тужилац, госпођа Загорка Доловац, заменик председника Врховног касационог суда, судија Љубица Милутиновић, заменик председника Високог савета судства, судија Бранислава Горавица, директор Правосудне академије, господин Ненад Вујић, директорка Канцеларије за демократски и економски развој Агенције САД за међународни развој, госпођа Лора Павловић, уважени представници УСАИД-а мисије у Србији, представници ОЕБС мисије у Србији, председници виших судова у Републици Србији, уважене колеге судије, тужиоци и адвокати, председници Адвокатске коморе Србије и Адвокатске коморе Београда, професори Правног факултета Универзитета у Београду, представници струковних удружења и правосудних институција и судије Вишег суда у Београду.
Градоначеник града Београда, др Зоран Радојичић први се обратио присутним гостима и истакао да је судство један од три стуба нашег друштвеног уређења и да је изузетно значајна његова независност. „Посао који радите је врло одговоран и као градоначелник сам захвалан свима који раде у интересу Београђана. Додатно поверење и сигурност улива нам традиција коју имате, а то је 90 година иза уређења судова у Србији и институције Вишег суда“, рекао је, том приликом, др Радојичић и пожелео пуно успеха у даљем раду суда.
Председник Вишег суда у Београду, судија Александар Степановић истакао је да Монографија приказује девет деценија богате историје престоничког суда, његовог развоја и суочавања са бројним изазовима, који су носили бурни историјски догађаји на овим просторима.
"Драгоценост њене садржине чине и библиографски подаци судија Окружног, односно Вишег суда у Београду, које су иза себе оставиле неизбрисив траг дајући својим одлукама епилог многим важним друштвеним и политичким догадајима, истовремено креирајући непроцењив извор данашње судске праксе", рекао је судија Степановић.
Такође, судија Степановић је истакао да му је посебна част и што овај јубилеј припада времену у којем са поносом обавља функцију председника Вишег суда у Београду, што га истовремено и обавезује да, заједно са судијама и запосленима не дозволи да његово изузетно, вишедеценијско, богато наслеђе, које се преплиће са историјом нашег града и државе, буде предато забораву.
Министарка правде у Влади Републике Србије, госпођа Нела Кубуровић, у својом обраћању присутним гостима навела је да и после деведесет година Србија и даље тежи да створи правни систем, који прати савремене потребе правосуђа и реалан живот грађана. Пут ка ЕУ, коме је наша држава недвосмислено посвећена, захтева од нас и усаглашавање нашег правног оквира са европским правним тековинама. Али, оно што је јако битно у том процесу, јесте да се Србија неће удаљити и отуђити од своје правне традиције, коју је вековима градила. Она је истакла и да је савремено српско законодавство о судовима и судијама, чији развој је почео 2001 и те како водило рачуна о правној традицији, и то не само традиције ради, већ због ваљаности и демократичности те традиције.
„Имали смо, и почетком двадесет и првог века, на шта да се угледамо и у чему да се потражимо. Почев од основних принципа уређења једне гране власти па до ситних детаља. Честитала бих председнику и свим колегама из Вишег суда у Београду јубилеј и пожелела им да и даље буду снажан стуб владавине права у Србији, као што су то и до сада били“, закључила је министарка Кубуровић.
Свечаном скупу су се обратиле и заменик председника Врховног касационог суда, судија Љубица Милутиновић и директорка Канцеларије за демократски и економски развој Агенције САД за међународни развој, госпођа Лора Павловић. Судија Љубица Милутиновић истакла је да је еволуција судског система кроз деценије његовог развоја донела многе новине, па данас за разлику од давне 1932. године када жене нису могле имати улогу у судском систему, нити бити судије, судије у Србији су у највећем броју жене, и не суде само предмете малолетничке деликвенције већ све врсте грађанских и кривичних поступака укључујући и најтежа дела из организованог криминала, које је у надлежности вишег суда – посебног одељења. Подсетила је и да су у 2017. години од 2626 судија у Србији, 766 судија мушкарци а 1860 судија су жене. Слична статистика бележи се и у полној структури судијских помоћника где од укупног броја од 1692 судијска помоћника 415 су мушкарци и 1277 су жене.
„Виши суд у Београду са дугом традицијом, данас је један од најоптерећенијих, али уједно и најефикаснијих судова у Републици Србији, о чему сведочи и прва награда која му је 28.09.2018. године додељена одлуком Комисије Врховног касационог суда за доделу награда и признања у категорији ''Повећање броја укупно решених предмета у суду у односу на исти период претходне године'', а која је уручена 8.октобра на Годишњем саветовању судија Републике Србије у Врњачкој Бањи. Тиме овај Суд, упркос широкој надлежности и великом броју предмета, може да послужи за узор судовима у Републици Србије“ рекла је судија Милутиновић и пожелела судијама овог суда пуно успеха и личне и професионалне реализације у будућем раду.
Директорка Канцеларије за демократски и економски развој Агенције САД за међународни развоја, госпођа Лора Павловић, у свом обраћању истакла је да је Виши суд у Београду је светионик владавине права и правде за многе грађане Србије већ генерацијама.
„Верујемо да ова Монографија даје прилику јавности да разуме улогу коју је овај суд имао у одржавању владавине права током периода друштвених, политичких и идеолошких превирања која су јединствена у историји Србије и Европе.
Радећи у Србији, схватили смо да квалитет правосуђа зависи од квалитета појединаца који у њему раде. Зато се Монографија у великом делу фокусира на председнике Вишег суда и њихову неуморну борбу да изграде владавину права у Србији. Кроз напоре ових појединаца Виши суд у Београду постао је тако снажан симбол вредности и циљева оних који су имали привилегију да у њему раде“ рекла је Лора Павловић и додала да је УСАИД поносан што је кроз Пројекат владавине права допринео овом важном јубилеју.
Председник Вишег суда у Београду представио Монографију Вишег суда и осврнуо се на пресуде овог суда, које су током 90 година обележиле историју модерне српске државности, дајући коначан судски епилог многим важним историјским и друштвено политичким догађајима. „Од доношења пресуда, у име његовог велицанства краља, па до изрицања пресуда у име народа, рука правде је стизала учиниоце најтежих злочина у судским одлукама, које су на овим просторима остале до данас упамћене у правним аналима", нагласио је Степановић.
На крају свечаности, уваженим гостима се обратио и бивши судија Окружног суда у Београду, познати колумниста, господин Слободан Рашић, који је пренео анегдоте иза затворених врата суднице Палате правде и подсетио да је у ову зграду дневно долазило од четири до пет хиљада грађана уз опаску да „Нема живота без суда”.
