Донета првостепена пресуда у парници тужиоца Борка Јосифовског (заштита у вези са узбуњивањем)

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ је након одржане главне и јавне расправе закључене дана 18.09.2018. године, донео пресуду у парници тужиоца Борка Јосифовског против тужених Републике Србије – Министарства здравља Републике Србије, Агенције за борбу против корупције Републике Србије – Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Републике Србије – Првог основног јавног тужилаштва у Београду и Републике Србије – Вишег јавног тужилаштва у Београду  ради заштите у вези са узбуњивањем, којом је УСВОЈЕН тужбени захтев тужиоца Борка Јосифовског и УТВРЂЕНО да је према тужиоцу предузета штетна радња на тај начин што је:

- Првотужена Република Србија – Министарство здравља Републике Србије тужиоца ставила у неповољнији положај због извршеног узбуњивања повредом члана 6 Закона о управном поступку

- Друготужена Агенција за борбу против корупције, ставила тужиоца у неповољнији положај због извршеног узбуњивања током вођења кривичног поступка због одуговлачења у примени члана 222 Законика о кривичном поступку („Сл. лист СРЈ“ бр. 70/01 и 68/02 и „Сл. Гласник РС“ бр. 58/04, 85/05, 85/05- др. закон, 115/05, 49/07, 20/09 – др. закон, 72/09, 76/10) и члана 280 Законика о кривичном поступку („Сл. Гласник РС“ 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014);

- Трећетужена Република Србија – Министарство унутрашњих послова Републике Србије, тужиоца ставило у неповољнији положај због извршеног узбуњивања током вођења кривичног поступка због одуговлачења у примени члана 282 став 5 Законика о кривичном поступку („Сл. Гласник РС“ 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014);

- Четвртотужена Република Србија – Прво основно јавно тужилаштво у Београду ставило тужиоца у неповољнији положај током вођења кривичног поступка због извршеног узбуњивања одуговлачењем у примени члана 44 став 2 и 3 Законика о кривичном поступку („Сл. Гласник РС“ 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014);

- Петотужена Република Србија – Више јавно тужилаштво у Београду ставило тужиоца у неповољнији положај због извршеног узбуњивања током вођења кривичног поступка због поступања супротно члану 6 Законика о кривичном поступку („Сл. Гласник РС“ 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014).

Истом пресудом Виши суд у Београду је ОБАВЕЗАО тужене да о свом трошку објаве ову пресуду у дневном листу „Политика“ који се дистрибуира на територији Републике Србије, у року од 8 дана од дана пријема писаног отправка пресуде, под претњом принудног извршења.

Суд је пажљивом анализом изведених доказа у току поступка, утврдио да је тужилац др специјалиста медицине Борко Јосифовски упутио допис Министарству здравља, Одељењу за здравствену инспекцију здравствени надзор и заштиту права пацијената дана 26.05.2005. године којим је указао на неправилности у раду Завода за хитну медицинску помоћ и трговину запослених са приватним погребним предузећима. Решењем Министарства здравља од 17.10.2006. године наложено је Градском заводу за хитну медицинску помоћ Београд да спроведе мере, између осталог и то да у збирном статистичком извештају који се води у МСЦ, а односи се на напрасну смрт, уведе колоне које објашњавају разлоге непочињања и одустајања од реанимације. Решењем Градског завода за хитну медицинску помоћ од 13.10.2006. године запосленима М.З. распоређеном на радном месту лекара опште медицине на терену у здравственој служби завода умањена је октобарска зарада у висини од 10% због непотпуне и неадекватно попуњене медицинске документације. Пресудом Врховног суда Србије У. 8854/07 од 16.10.2008. године уважена је тужба и поништено решење Министарства здравља Републике Србије бр. 119-05-234/2006-02 од 20.09.2006. године којим је Борко Јосифовски разрешен дужности директора Градског завода за хитну медицинску помоћ Београд са даном 20.09.2006. године уз образложење да је нарушио углед наведене установе изношењем непроверених информација о несавесном раду својих колега изазвао узнемирење јавног мњења. У току поступка, суд је извршио увид у списе предмета Кти.бр. 279/2015 Вишег јавног тужилаштва у Београду, КТР бр. 957/14 Првог основновног јавног тужилаштава, КТР бр. 3190/10 Вишег јавног тужилаштва, кривичну пријаву коју је Агенција за борбу против корупције поднела против др. Т.М. и др. М. З. због извршења кривичног дела тешко дело против здравља људи и спречавања и ометања доказивања, која је заведена у предмету Вишег јавног тужилаштва у Београду. Даље је утврђено да је пресудом Првог основног суда у Београду од 29.06.2010 године др. Борко Јосифоски оглашен кривим за извршење кривичног дела клевете из члана 171 став 2 у вези става 1 КЗ и осуђен на новчану казну у износу од 80.000 динара. Пресудом Апелационог суда у Београду од 02.12.2010 одбијена је оптужба према окривљеном Борку Јосифоском за предметно кривично дело због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења. Извршен је увид у списе Вишег јавног тужилаштва у Београду и списе предмета Агенције за борбу против корупције којој је тужилац 14.11.2009. поднео представку у погледу незаконитог коришћења новца у Градском заводу за хитну медицинску помоћ. Тужилац је саслушан у својству странке изјавио да је као директор Градског завода за хитну мединску помоћ анализом доступне документације и по пријавама које је добио од пацијената уочио да поједини диспечери позиве првог степена хитности, а то су умирући пацијенти, усмеравају на одређене лекаре, без обзира колико су удаљени од места где треба интервенисати. У тим ситуацијама лекари су стизали на интервенцију по дужем протеку времена од оног који је уобичајен за остале лекарске екипе Хитне помоћи и констатовали смртни случај много чешће него друге лекарске екипе и да нису вршили реанимацију. Након одласка екипе хитне помоћи са адресе породице која је звала Хитну помоћ ради интервенције тешко болесног укућанина, који је у међувремену преминуо, долазили су представници увек истих приватних погребника нудећи своје услуге породици преминулог. Адресе породица покојника су сазнавали од лекара Хитне помоћи који су од погребника заузврат примали новчану накнаду. Тужилац је о својим сазнањима обавестио Министарство здравља, министра Томицу Милосављевића дана 19.06.2005. године и Инспекцију Министарства здравља дана 26.09.2005. године. Наведене информације саопштио је на конференцији за јавност дана 18.09.2006. године. Решењем Министарства здравља од 20.09.2006. године тужилац је разрешен дужности директора Градског завода за хитну мединску помоћ Београд, са образложењем да је иступањима у средствима јавног информисања нарушио углед Градског завода за хитну мединску помоћ, изношењем непроверених информација о несавесном раду својих колега изазвао узнемирење јавног мњења, које решење је примио по протеку 10 до 15 дана од дана његовог усменог саоштавања од стране секретара у Министарству здравља дана 20.09.2006. године. Министарство здравља је послало инспекцију непосредно након смене тужиоца која је у свом налазу изнела начин функционисања хитне помоћи. Потом је Министарство здравља донело одлуку о хитним мерама које треба применити, два лекара су због грешака у раду кажњена одузимањем 10% од плате, а тужилац је радећи у Хитној помоћи након смене био изложен анонимним претњама смрћу, као и његови чланови породице, био је остављен на немилост онима које је прозивао за криминална дела, због чега је прихватио предлог директора да напусти хитну помоћ. Био је на неплаћеном одсуству годину дана и за то време се прикључио Хуманитарној организацији која је радила на ратном подручју у Судану, а по повратку у земљу, у Хитној помоћи је распоређен да даје медицинске савете путем телефона пацијентима који се јављају за савете. Након месец дана усмено му је дана 16.10.2008. године саопштено да су се стекли услови за престанак радног односа, због чега је био принуђен да води радни спор пред Првим основним судом у Београду ради поништаја решења Градског завода за хитну мединску помоћ од 11.11.2008. године којим му је отказан уговор о раду, Апелационим судом у Београду и Врховним касационим судом. Подносио је кривичне пријаве Првом основном јавном тужилаштву, Вишем јавном тужилаштву у Београду јер се није мирио са затварањем случаја Хитне помоћи, који је везан за спрегу лекара и са приватним погребним предузећима. Поднео је две пријаве и Агенцији за борбу против корупције и Управи за борбу против корупције неколико, али су државни органи игнорисали поднете пријаве и није спровођена адекватна истрага да ли је поступањем запослених у Хитној помоћи учињено кривично дело, тешко дело против здравља људи.

Суд је утврдио је да је оваквим нечињењем државних органа тужиоцу, нанета штета, доводећи га у непрекидно стање неизвесности и неодговарања у којој постоји недостатак информација или чак намерно скривање. Оваквим ставом наведених државних органа, тужени су повредили право тужиоца на слободу мисли и изражавања које је загарантовано Уставом РС као једно од људских права  и чл. 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.