Виши суд у Београду - Одељење за ратне злочине донело је данас пресуду, којом је окр.Вујановић Станко оглашен кривим да је дана 14.09.1991.године, у Вуковару, у тадашњој Републици Хрватској у саставу бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као припадник Територијалне одбране (ТО Петрова Гора), која је била у саставу сремско-митровачке бригаде ЈНА, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба, који је у том региону постојао, а није имао карактер међународног сукоба, између ЈНА, ТО и добровољачких састава са једне стране и јединице Министарства унутрашњих послова Хрватске, Збора народне гарде (ЗНГ) и добровољаца, са друге стране, униформисан и наоружан, заједно са НН униформисаним и наоружаним мушким лицем, ушао у подрум куће породице Север, из кога је, уз претњу дугим ватреним оружјем, извео мушкарце покојног Ивана Севера и покојног Адама Лукетића, а НН лицу наредио да остане испред врата подрума и не пушта напоље оштећену Блаженку Север, са којом су у подруму биле и Рожа Лукетић и Марија Котреба, након чега је у подрумској гаражи са више хитаца из ватреног оружја лишио живота Ивана Севера и Адама Лукетића, те када је оштећена Блаженка Север, чувши пуцње, кренула да изађе из подрума, поменуто НН лице је, а да би исту спречило да изађе из подрума, бацило ручну бомбу која је експлодирала и усмртила Рожу Лукетић и Марију Котреба, док је оштећена Блаженка Север задобила тешке телесне повреде опасне по живот,
Чиме је окр.Вујановић Станко извршио кривично дело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 Кривичног закона Савезне Републике Југославије, за које дело му је суд утврдио казну затвора у трајању од 9 (девет) година, те му је узео као утврђену и казну затвора у трајању од 20 (двадесет) година, на коју је осуђен правноснажном пресудом овог суда (Овчара), па га је суд осудио на јединствену казну затвора у трајању од 20 (двадесет) година.
