Виши суд у Београду - Одељење за ратне злочине донело је данас пресуду којом је оптужене Мемиши Агуша, Хајдари Фатона, Хасани Ахмета, Хасани Назифа, Хајдари Самета, Хајдари Ферата, Сахити Камбера, Садику Селимона и Фазлију Бурима огласио кривим да су као припадници оружане формације ОВК и као добровољци, на територији општине Гњилане и то од прве половине јуна 1999.године до краја септембра 1999.године учествовали у паљењу кућа, противправном затварању, мучењу, наношењу великих патњи и нечовечном поступању према већем броју цивила српске, неалбанске и албанске националности, услед чега су најмање 32 сивила убили, па су тако извршили кривично дело зратни злочин против цивилног становништва из члана 142 став 1 КЗЈ, у вези члана 22 КЗЈ, као саизвршиоци.
Надаље, наведеном пресудом оптужени Мемиши Агуш, Хајдари Самет осуђени су на казну затвора у трајању од по 15 година, док је оптужени Садик Селимон осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 15 година, затим оптужени Хајдари Фатон, Хасани Ахмет, Хасани Назиф и Фазлију Бурим осуђени су на казну затвора у трајању од по 10 година, а оптужени Хајдари Ферат и Сахити Камбер, на казну затвора у трајању од по 8 година.
Такође према оптуженима Мемиши Агушу, Хајдари Фатону, Хајдари Самету и Садики Селимону продужен је притвор до упућивања у установу за издржавање казне затвора, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене пресудом, док је оптуженима Хасани Ахмету, Хасани Назифу, Хајдари Ферату, Сахити Камберу и Фазлиу Буриму продужено трајање мере забране напуштања боравишта, која има трајати док за њом постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде. Такође оптуженима Хасани Ахмету, Хасани Назифу, Хајдари Ферату, Сахити Камберу и Фазлиу Буриму одузете су путне исправе које су им издате од стране државних органа Републике Србије, бивше СРЈ, затим УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а, као и других држава.
Суд је овакву одлуку донео на основу великог броја доказа који су изведени на главном претресу, пре свега испитан је велики број сведока, и оштећених од којих су неки сведоци, као и оштећени били под мерама заштите, односно сведочили су под псеудонимом, а предузимане су и друге мере процесне заштите, затим испитан је и један сведок-сарадник, који је уживао заштиту, а спороведено је и вештачење судских вештака медицинске струке и антрополога.
Такође, приликом одмеравања казне затвора, суд је у односу на оптужене узео као отежавајућу околност чињеницу да су у континуираном временском периоду предузимали радње које имају обележја дела за које их је суд огласио кривим, те да су осим тога испољили и сваки од оптужених бруталност везано за догађаје у којима су учествовали, као и безобзирност и упорност при извршењу кривичног дела, док је од олакшавајућих околности суд ценио у односу на неке оптужене њихову младост, а наиме да су неки од њих у време извршења кривичног дела имали навршене 16, 5 година живота, затим 21 годину живота, 22 и 24 година живота, притом ценећи за све оптужене породичне прилике, као и у односу на неке оптужене њихово држање пред судом.
Против наведене пресуде странке у овом кривичном поступку имају право да изјаве жалбу, о којима ће, а уколико исте буду изјављене, одлучивати Апелациони суд у Београду.
