Доносећи овакву одлуку суд је имао у виду чињеницу да је оптужени Терзић био недоступан органима преткривичног поступка, као и суду, готово три године, иако је знао да се против њега води кривични поступак, те да је оптужени, и поред сазнања да је за њим расписана потрага и међународна потерница, био у вишегодишњем бекству, и да се, приликом саслушања пред овим судом, а након лишења слободе, користио својим законским правом да не открије место где се налазио док је био недоступан државним органима Републике Србије. Све наведено указује да би оптужени Терзић, уколико би се нашао на слободи, могао побећи или се сакрити, чиме би поново постао недоступан суду, тако да се његово даље задржавање у притвору показује као нужна и неопходна мера.
Такође, суд је имао у виду и предлог оптуженог Терзић Звездана, који се односи на полагање јемства у виду конституисања хипотеке на непокретностима, а чија укупна вредност, према наводима оптуженог, износи 158.347 евра, али је суд нашао да се о овом делу предлога не може одлучивати, из разлога јер овом суду није достављена сагласност сувласника на предложеним непокретностима за конституисање хипотеке на истима, тако да оптужени не може располгати туђом имовином, нити је достављен налаз и мишљење вештака на околност утврђења тржишне вредности понуђених непокретности.
Против наведене одлуке странке у поступку имају право жалбе Апелационом суду у Београду.
