Виши суд у Београду је 25. новембра 2010.године донео пресуду којом је окривљеног Мендреу Јонела огласио кривим због извршења кривичног дела принуда у покушају, а не за кривично дело отимица, како се то наводи у тексту наведеног дневног листа, иако је новинару који је и писао наведени текст саопштено за које тачно кривично дело је наведени окривљени осуђен. За кривично дело принуде у покушају суд му је утврдио казну затвора у трајању од 10 месеци, а затим му узео као утврђену и казну затвора у трајању од 7 месеци, на коју је осуђен пресудом тадашњег Првог општинског суда у Београду, па га је затим осудио на јединствену казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 4 (четири) месеца.
На главном претресу одржаном 25 новембра 2010.године, на којем је и донета пресуда, окривљеном Мендреу Јонелу укинут је притвор у коме се налазио од 23.03.2010.године, па до 25.11.2010.године обзиром да су престали да постоје разлози због којих му је притвор и одређен, након чега је окривљени упућен на издржавање казне затвора по ранијој осуди, правноснажној пресуди Првог основног суда у Београду, у трајању од 1 (једне) године. Дана 30.11.2010.године, окривљени је пребачен у КПЗ Ваљево на издржавање ове казне затвора, коју је издржао дана 03.03.2011.године.
Писмени отправак пресуде у предмету Вишег суда у Београду, којом је окривљени Мендреу Јонел оглашен кривим због извршења кривичног дела принуда у покушају, још увек није израђен, и то не само због сложености и обимности самог предмета, већ и због обима посла са којим је суочен поступајући судија, као и све судије кривичног одељења овог суда. Наиме, имајући у виду чињеницу да су судије кривичног одељења задужене са изузетно великим бројем предмета, од којих су многи хитни – притворски, а због специфичне надлежности овог суда и јако сложени предмети, од којих су многи медијски пропраћени, чињеницу да судије свакодневно одржавају главне претресе у више предмета, да су судије Вишег суда у Београду у првом тромесечју донеле готово дупло више пресуда него исти број судија свих осталих виших судова са подручја Апелационог суда у Београду, заједно, јасно је да судијама овог суда остаје јако мало времена за израду писмених отправака пресуда, од којих су многе и поред ове чињенице, и израђене у законском року. Чињеница да се међу великим бројем донетих пресуда нашла и пресуда против окривљеног Мендреу Јонела која није урађена у законском року, не представља основ да се поступање овог суда и председника већа квалификује као “немар, кобан немар, односно злоупотреба од стране судије”. Тим пре што се у овом случају не ради о притворском предмету, у којима се иначе захтева хитност у поступању, као и због чињенице да је могућност да ова пресуда постане правноснажна, а након тога и извршна, у периоду док се наведени окривљени налазио на издржавању казне затвора, и да је писмени отправак урађен у краћем року, сведена на минимум, имајући у виду ток поступка након објављивања пресуде, те процесне могућности окривљеног у жалбеном поступку, као и у поступку извршења кривичних санкција.
Све наведено јасно указује да су овакве критике изнете на рад Вишег суда у Београду, у поменутом тексту Дневних новина “PRESS”, непримерене, обзиром да догађај због кога се окривљени Мендреу Јонел, након изласка са издржавања казне затвора, поново нашао у притвору, није последица лошег рада или немара судија овог суда.
