Наиме, писмени отправак пресуде, која је јавно објављена дана 25.01.2011.године, у овом предмету израђен је и потписан дана 29.04.2011.године, а дана 10.05.2011.године експедован од стране суда учесницима у овом кривичном поступку и то путем доставне службе овог суда, као и путем доставне службе поште.
Наводи у тексту од 16.07.2011.године да се “у саопштењу не објашњава зашто је пресуда још 10. маја „експедована учесницима у кривичном поступку” а није Апелационом суду”, очигледно говоре о непознавању одредаба које се односе на кривични поступак, због чега Виши суд у Београду овим путем појашњава ток жалбеног поступка:
Након што писмени отправак пресуде буде урађен, исти се не доставља непосредно вишем - жалбеном суду, већ, а како то и налажу одредбе Законика о кривичном поступку, странкама у поступку које, а након што приме писмени отправак пресуде, против исте могу изјавити жалбу, о којој одлучује непосредно виши суд - у овом случају Апелациони суд у Београду.
Па је тако, а након што су сви учесници у овом кривичном поступку, а којих има јако много, имајући у виду пре свега број окривљених (њих 14) затим број њихових бранилаца, примили писмени отправак ове пресуде, почео да тече за савког од њих понаособ законски рок од 15 дана за изјављивање жалбе. Такође, након што су у суд примљене жалбе изјављене против ове пресуде, исте су, а према одредбама Законика о кривичном поступку, достављене противној страни на одговор, која страна је дужна да одговор достави суду у року од осам дана , од дана када је примила жалбу.
Тек након што за све учеснике истекне законски рок за подношњење жалбе, односно рок за одговор на жалбе које су суду поднете, стичу се услови да се целокупни списи предмета, дакле не само пресуда, доставе непосредно вишем суду на одлуку о изјављеним жалбама.
Управо и када су се и стекли напред описани услови, председник већа је дана 07.07.2011.године дао наредбу да се списи предмета доставе Апелационом суду у Београду на одлуку о изјављеним жалбама, с обзиром да је тог дана истекао рок за одговор Вишег јавног тужилаштва у Београду на последњу жалбу која је примљена у овај суд, а коју је против пресуде овог суда, која је донета у кривичном поступку који се водио против окривљеног Прелић Ђорђа и других, изјавио бранилац, адвокат Драговић Владимир.
Међутим тога дана председник већа дао је и наредбу да се списи предмета претходно доставе судској управи, ради одлуке о трошковима браниоца који је у овом поступку поступао по службеној дужности
Наведени списи предмета су достављени Апелацином суду у Београду и то дана 15.07.2011.године, а након што је од стране судске управе одлучено о наведеним трошковима.
Надаље, наводи да “оно што је чињеница, а што суд у саопштењу није навео, јесте да тај писмени отправак у свом наслову не садржи назив пресуде, како смо то видели у свим другим случајевима и како је то по закону”, опет указују на непознавање одредаба које се односе на кривични поступак, с обзиром да Законик о кривичном поступку не прописује да пресуда треба да садржи “назив”, већ ознаку предмета тзв. К.број и да се иста објављује у име народа, а што све садржи наведени писмени отправак пресуде.
Такође, поводом навода да “Некоме, (не знамо коме), је требало осам дана да спроведе наредбу. Спровео је онога дана, када је „Политика” објавила да није нормално да пет и по месеци после изрицања пресуде написано образложење пресуде није доспело до више судске инстанце”, Виши суд у Београду истиче да “спровођење наредбе” није уследило након писања у Политици, већ након што су се за то стекли напред описани законски услови.
