У једном делу усвојио тужбени захтев тужиоца Пфајфер Александра и утврдио да је тужени ЈП за ваздушни саобраћај „JAT AIRWAYS” a.d. Нови Београд дискриминаторски поступао према тужиоцу (на тај начин што је прекинуо сваки нормалан вид комуникације са тужиоцем, што не одговара на тужиочеве писмене молбе, представке и захтеве, што га је дана 02.06. и 05.06.2009.године службено звао на разговоре, па је исте одбио да одржи, што је дана 05.06.2009.године спречио тужиоца да са пуномоћницима уђе у службене просторије туженог, што је дана 14.07.2009.године донео незаконито упозорење пред отказ уговора о раду број 1037, што је након 01.07.2009.године престао да уредно обавештава тужиоца о његовим летовима, што је дана 21.08.2009.године тужиоца без икаквог образложења уместо на летење упутио на наставу, што је од 21.08.2009.године онемогућавао тужиоца да ради на тај начин што га није планирао на летове, тако да тужилац од 22.07.2009.године до 21.10.2009.године није имао ниједан лет, те што тужиоца већ годинама назива погрдним и увредљивим именима „генерал Лер“, „Шицер“ и „Шваба“), па је туженом забрањено свако даље понављање наведених дискриминација и даљег вршења било које друге радње дискриминације према тужиоцу, под претњом новчаног кажњавања.
Такође, наведеном пресудом делимичнио је усвојен тужбени захтев тужиоца Пфајфер Александра, па је тужени ЈП за ваздушни саобраћај „JAT AIRWAYS” a.d. Нови Београд обавезан да тужиоцу на име накнаде материјалне штете плати износ од 2.888.179,73 динара, са законском затезном каматом на износ од 1.041.199,00 динара, почев од подношења тужбе 29.06.2009.године до исплате, а на износ од 1.846.980,73 динара почев од дана пресуђења до исплате, те да му на име накнаде нематеријалне штете плати износ од 500.000,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења до исплате, а ово све у року од 8 дана по пријему отправка пресуде, под претњом извршења.
Суд је наложио и објављивање ове пресуде у року од 8 дана од њене правноснажности, о трошку туженог ЈП за ваздушни саобраћај „JAT AIRWAYS” a.d. Нови Београд, као и да наведени тужени тужиоцу Пфајфер Александру на име накнаде трошкова парничног поступка плати износ од 490.000,00 динара са законском затезном каматом од доношења пресуде до исплате, у року од 8 дана од пријема пресуде, под претњом извршења.
Виши суд у Београду донео је овакву одлуку на основу изведених доказа у овом парничном поступку, те је правно квалификовао утврђене чињенице односно злонамерне и шиканирајуће радње и поступке одговорних лица туженог, усмерене према тужиоцу, па је нашао да је тужени према тужиоцу, поступајући дискриминаторски у дужем временском периоду, наведеним радњама извршио тешки облик дискриминације – продужене дискриминације из члана 13 тачка 6 Закона о забрани дискриминације, која се огледа у понижавајућем и омаловажавајућем поступању према тужиоцу, неоправданом поступању због чињенице да је тужилац тражио заштиту од дискриминације пред судом, стављању тужиоца у неповољнији положај у односу на друге запослене пилоте, те повредио тужиочева права на рад.
Одлучујући о осталим наводима тужбе тужиоца, суд је у једном делу одбацио тужбу тужиоца из разлога јер је исти у тужби означио временски период од 2000. до 2005.године, те да се питање дискриминације први пут уређује Уставом РС, који је као и Закон о забрани дискриминације и Закон о спречавању злостављања на раду ступио на снагу после догађаја које је тужилац определио у својој тужби, тако да се наведене норме не могу ретроактивно примењивати, док је остали део тужбеног захтева одбијен као неоснован из разлога што у списима предмета не постоји било какав доказ о конкретном дискриминаторском поступању туженог и да тужилац није понудио доказе који би довели до другачије одлуке.
Против наведене пресуде странке у овом парничном поступку могу изјавити жалбу Апелациони суд у Београду.
Ово је прва пресуда која је донета у Вишем суду у Београду, којом је утврђено да је тужени дискриминаторски поступао према тужиоцу, од када је на снагу ступио Закон о забрани дискриминације (07.04.2009.године).
