1. Дана 25.11.2010.године, као и дана 29.11.2010.године, овом суду обратио се тражилац информације Владимир Дрецун са захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја, којим је тражио да му се достави аудио и видео запис са главних претреса и са објављивања пресуде у предмету овог суда К-ПО1 бр.235/10.
2. Виши суд у Београду упутио је тражиоцу допис дана 20.12.2010.године, који је тражилац примио дана 29.12.2010.године, у којем је поучен да у просторијама Посебних одељења Вишег суда у Београду, може било ког радног дана, у току радног времена суда, преслушати аудио записе, као и прегледати видео записе из предмета К-ПО1 бр.235/10 и то у присуству овлашћеног радника, а поред тога у прилогу дописа достављен му је и диск на коме се налазе транскрипти са тражених главних претреса и објављивања пресуде, у предмету овог суда К-ПО1 бр.235/10.
3. Дана 27.12.2010.године у овај суд примљен је допис Повереника са жалбом тражиоца Владимира Дрецуна, која је изјављена пре него што је тражилац примио наведени допис Вишег суда у Београду, и то због непоступања овог суда по његовим захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја, у ком допису је наведено да је потребно да се овај суд изјасни о жалби коју је тражилац изјавио Поверенику, посебно о разлозима непоступања.
4. Истичемо да је тражилац изјавио жалбу због непоступања овог суда у законском року, а не због одбијања овог суда да му се доставе тражена документна.
5. Виши суд у Београду је, а изјашњавајући се о жалби због непоступања, обавестио Повереника да је одговорио тражиоцу Владимиру Дрецуну на поднете захтеве за слободан приступ информацијама од јавног значаја, и да је његова жалба због непоступања неоснована.
6. Дана 13.01.2011.године у овај суд примљено је решење Повереника број 07-00-02492/2010-03 од 05.01.2011.године, којим је наложено Вишем суду у Београду да тражиоцу Владимиру Дрецуну достави копију аудио и видео записа са тражених главних претреса и објављивања пресуде, у предмету овог суда К-По1 бр.235/10. Дакле, Повереник је донео наведено решење којим је наложио Вишем суду у Београду да тражиоцу достави тражене информације, иако тражилац није изјавио жалбу због тога што није задовољан одлуком овог суда поводом тражених информација, већ због непоступања овог судау законском року од 15 дана по његовим захтевима, по којима је суд иначе поступио, а што тражиоцу није било познато у тренутку подношења жалбе Поверенику, обзиром да је одговор овог суда примио дана 29.12.2010.године, а жалбу изјавио дана 21.12.2010.године. Тако је Повереник донео наведено решење, а да претходно није омогућио Вишем суду у Београду да се изјасни о разлозима недостављања аудио и видео записа са тражених главних претреса и објављивања пресуде, у предмету овог суда К-По1 бр.235/10, имајући у виду садржину изјашњења овог суда које је упућено Поверенику пре доношења његовог решења од 05.01.2011.године.
7. Управо из разлога што Виши суд у Београду није имао могућност да се, пре доношења поменутог решења Повереника, изјасни о разлозима недостављања аудио и видео записа са тражених главних претреса и објављивања пресуде, у предмету овог суда К-По1 бр.235/10, с обзиром да то од суда није ни захтевано, поступио је сходно упутству из решења Повереника да “против овог решења није допуштена жалба, али да се може покренути управни спор тужбом Управном суду, у року од 30 дана од дана пријема решења (члан 27 Закона)”, па је Управном суду дана 11.02.2011.године поднео тужбу за поништење наведеног решења Повереника, са детаљним навођењем разлога због чега је исто у супротности са Закоником о кривичном поступку, Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, Судским пословником, Законом о заштити података о личности, затим самим Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја (члан 14 наведеног закона), па и чланом 8 Европске конвенције о људским правима.
8. Дана 03.02.2012.године Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности донео је закључак којим је овом суду изрекао новчану казну у износу од 20.000,00 динара, због неизвршавања решења број 07-00-02492/2010-03 од 05.01.2011.године, а дана 16.02.2012.године и закључак којим је овом суду изрекао новчану казну у износу од 180.000,00 динара, опет због неизвршавања наведеног решења. Укупан износ новчане казне од 200.000,00 динара овај суд није платио због недостатака материјалних средстава.
9. Управни суд је дана 24.02.2011.године донео решење У.бр.1614/11, којим је одбацио наведену тужбу, након чега се овај суд, дана 10.03.2011.године обратио Републичком јавном тужилаштву иницијативом за подношење тужбе Управном суду, ради поништаја коначног решења Повереника број 07-00-02492/2010-03 од 05.01.2011године, те је Републичко јавно тужилаштво дана 11.03.2011.године обавестило овај суд да је дана 10.03.2011.године Управном суду поднело тужбу, ради поништаја наведеног решења Повереника.
10. Поводом наведене одлуке Повереника, дана 07.03.2011.године одржане су и седнице Посебног одељења и Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду на којима су присутне судије (14 судија Посебног одељења и 7 судија Одељења за ратне злочине) једногласно заузеле став ДА НИСУ САГЛАСНЕ да се странкама, нити било ком другом лицу, омогућава увид у копије аудио и видео записа са главних претреса у кривичним предметима ових одељења ван зграде суда, имајући у виду одредбу члана 179 Законика о кривичном поступку и члана 60 Судског пословника, те да сматрају да је оваквим одлукама Повереника повређено њихово право на заштиту података о личности. О наведеном решењу Повереника, као и о наведеним састанцима и заузетом ставу на истима, овај суд је дана 10.03.2011.године обавестио Министарство правде РС, Високи савет судства, као и председника Врховног касационог суда, и вршиоца функције председника Апелационог суда у Београду.
11. Дана 11.03.2011.године овај суд је обавестио Повереника да не поседује техничке могућности да се на копији аудио и видео записа којима се бележи ток главног претреса, избришу или измене делови у смислу заштите података о личности сведока и осталих учесника у кривичном поступку. Односно да су измене на аудио и видео сигналу могуће само у току самог снимања тока главног претреса, односно у реалном времену и примењују се код сведочења заштићеног сведока, док за накнадне измене на аудио или видео запису овај суд не поседује опрему, нити лиценциран софтвер за обраду, те нема могућности да изврши додатна сенчења, затамњивања делова видео записа, односно лица особа на истом, нити брисање или додавања неког звучног сигнала преко изговорених речи на аудио запису. Повереник и поред овог упознавања, није прихватио наведене разлоге суда и остао је при ставу да се његово решење изврши, иако је одредбом члана 18 Закона о слободном приступи информацијама од јавног значаја предвиђено у ком облику се може доставити тражена информација уколико орган власти не поседује техничке могућности да изради копију (фотокопија, аудио копија, видео копија и сл.), и да је дата могућност да се по предметном захтеву поступи и у неком другом облику и да је управо овај суд, из разлога што не располаже техничким могућностима за заштиту података о личности, дозволио увид тражиоцу у предметне аудио и видео записе уз присуство овлашћеног службеног лица. Дакле, ни у ком случају тражиоцу није ускраћено право на слободан приступ информацијама од јавног значаја.
12. Управни суд је дана 06.07.2011.године донео пресуду У.бр.2765/11 којом је поништио решење Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности број 07-00-02492/2010-03 од 05.01.2011.године и то у ставу I и II изреке решења и предмет вратио на поновно одлучивање.
13. Након ове пресуде, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је дана 26.08.2011.године донео решење број 07-00-02492/2010-03, које је примљено у овај суд дана 02.09.2011.године, а којим решењем је наложено Вишем суду у Београду да тражиоцу информације адвокату Дрецун Владимиру достави копије аудио и видео записа у предмету Посебног одељења (за организовани криминал) К-По1 бр.235/10 са главних претреса одржаних 01. и 02.07.2010.године, 13., 22. и 24.09.2010.године, 23. и 24.11.2010.године, као и целокупног тока изрицања пресуде дана 26.11.2010.године, на начин да тражилац наведене копије лично преузме у просторијама Посебног одељења, с тим што ће пре њиховог достављања суд учинити недоступним податке о личности и то: имена сведока, адресе становања учесника у поступку, њихов лични матични број, датум рођења и друге податке о личности садржане у аудио и видео записима, а на видео записима учинити и непрепознатљивим ликове учесника поступка и присутних лица, изузев службених лица.
14. Након што је у овај суд дана 02.09.2011.године примљено решење Повереника број 07-00-02492/2010-03 од 26.08.2011.године, које решење је идентично као и претходно које је Управни суд поништио и у ком решењу Повереник није поступио по налозима Управног суда, овај суд је дана 16.09.2011.године поново поднео Републичком јавном тужилаштву иницијативу за подношење тужбе Управном суду за поништај наведеног решења Повереника, са захтевом за одлагање извршења наведеног коначног акта.
15. Без обзира на чињеницу што је у поновном поступку донето идентично решење као и претходно које је Управни суд поништио и без обзира на чињеницу што Повереник није поступио по налозима Управног суда датим у пресуди У.бр.2765/11 од 06.07.2011.године, Републичко јавно тужилаштво овога пута није прихватило иницијативу овог суда за подношење тужбе и није поднело тужбу Управном суду за поништај овог решења, о чему је овај суд обавештен тек дана 10.11.2011.године, дописом број УТ - I - 3/11, који је упућен преко адресе Тимочка број 15, где је смештено грађанско одељење, али не и управа овог суда.
16. Имајући у виду да овај суд није у могућности да поступи по налогу Повереника датом у решењу број 07-00-02492/2010-03 од 26.08.2011.године, због тога што служба за информатику и аналитику овог суда не располаже техничким могућностима да се на аудио и видео записима заштите подаци о личности, (о чему је овај суд у више наврата обавештавао и Повереника), а како је то наведено у предметном решењу, дана 17.11.2011.године овај суд упутио је допис Министарству правде РС - Сектору за операције и технологије, са захтевом да обавести овај суд да ли располаже техничким могућностима за заштиту података о личности на аудио и видео записима, односно да се суду обезбеде додатна средства за евентуално ангажовање овлашћењих лица која би извршила заштиту тих података.
17. Дана 01.12.2011.године овај суд је примио допис Министарства правде РС - Сектора за операције и технологије, којим смо обавештени да исти не располажу техничким могућностима да се на аудио и видео записима заштите подаци о личности, те да су сагласни да се Вишем суду у Београду обезбеде додатна средства како би суд набавио потребну опрему и лиценцирани софтвер за заштиту података о личности.
18. Овај суд је започео поступак јавне набавке - лиценцираног софтвера за заштиту података о личности, а како би поступио по решењу Повереника број 07-00-02492/2010-03 од 26.08.2011.године. При томе истичемо да је овај суд, а ради куповине лиценцираног софтвера и компјутера који подржава исти, затражио од Министарства правде РС новчани износ од 600.000,00 динара, с обзиром да толико износи прибављање ове техничке опреме. Нако што овом суду буде одобрен наведени износ, наставиће се поступак јавне набавке, при чему истичемо да су у овом суду већ достављене одговарајуће понуде овлашћених фирми.
19. Дана12.12.2011.године у просторијама овог суда извршен је и редован инспекцијски надзор од стране Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу -Управног инспектората над спровођењем Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и поступањем Вишег суда у Београду по решењу Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности број 07-00-02492/2010-03 од 26.08.2011.године, те је дана 21.12.2011.године овом суду достављен и записник о редовном инспекцијском надзору овог министарства у којем је констатовано чињенично стање, без изнетих било каквих налога овом суду у погледу поступања по наведеном решењу Повереника.
Са изнетог, Виши суд у Београду налази да у поступању овог суда није било никаквих неправилности и “непоштовања” закона, већ да је управо овакво поступање Повереника и довело до настале ситуације, с обзиром да је Повереник упознат са свим напред изнетим разлозима о поступању овог суда, али исти такве разлоге није хтео да уважи.
Истичемо и то да ће грађане Републике Србије, а за које је Повереник исказао забринутост да неће моћи своја права да остваре пред судовима, овакво поступање Повереника “коштати” укупно 800.000,00 динара, (200.000,00 динара новчана казна изречена овом суду + 600.000,00 динара лиценцирани софтвер и рачунар), с обзиром да ће се наведени износ исплатити управо из буџета Републике Србије, иако је све могло бити окончано увидом тражиоца Владимира Дрецуна у предметне аудио и видео записе, које му је суд и омогућио.
