Кривично ванпретресно већеВишег суда у Београду, одлучујући поново о захтеву браниоца осуђеног Ивана Грковића, адвоката Зоре Добричанин Никодиновић и браниоца осуђеног Дејана Пузигаће, адвоката Светозара Вујачића, за понављање кривичног поступка који је завршен пресудом Вишег суда у Београду К.бр.3012/10 од 25.01.2011.године, која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.3606/11 од 28.10.2011.године, донело је дана 15.03.2013.године решење којим је одбачен наведени захтев за понављање кривичног поступка.

Наиме, по налажењу кривичног ванпретресног већа Вишег суда у Београду, а имајући у виду доказе који су изведени током правноснажно окончаног кривичног поступка, и на основу којих је чињенично стање несумњиво и потпуно утврђено, доказ изнет у наведеном предлогу, а који се односи на испитивање предложеног сведока, иако нов, није доказ таквог квалитета који би сам за себе или у вези са ранијим доказима, могао да доведе до ослобађања лица која су осуђена или до њихове осуде по блажем закону и као такав очигледно није подобан да се на основу њега дозволи понављање поступка, док остали наводи изнети у предлогу за понављање кривичног поступка, по оцени кривичног ванпретресног већа, не представљају нове чињенице и доказе, с обзиром да су исти већ истицани у току правноснажно окончаног кривичног поступка.

Против овог решења странке у поступку могу изјавити жалбу Апелационом суду у Београду.