Посебно одељење Вишег суда у Београду (за организовани криминал) дана 15. маја 2013. године донело је и јавно објавило пресуду којом су

Окривљени ГОРАН КЉАЈЕВИЋ, ДЕЛИНКА ЂУРЂЕВИЋ, НЕМАЊА ЈОЛОВИЋ, СЛОБОДАН РАДУЛОВИЋ, АНЂЕЛКО БИТЕВИЋ, ПЈЕВЧЕВИЋ СЕКУЛА, МИЛИВОЈЕ МИРКОВИЋ, ЉУБИША МИТИЋ, МИЉКО ЖИВОЈИНОВИЋ, ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ, РАДИСАВ ЈОЦОВИЋ, МИЛАН РАКОЧЕВИЋ, МЛАДЕН СТОЈЧИЋ, ЈЕЛИЦА ЖИВКОВИЋ, МИЛОРАД МАКСИМОВИЋ и СРБОЉУБ СПАСИЋ

К Р И В И  

Што су:

1. Окривљени ГОРАН КЉАЈЕВИЋ

У периоду од 01.08.2004.г до 18.01.2006.г у Београду окр. Горан Кљајевић, као службено лице у својству председника Трговинског суда у Београду примио поклон од сада пок. Мика Брашњовића и то у виду плаћања туристичког летовања на Крфу за њега, његову супругу Даницу Кљајевић и двоје деце у периоду од 01.08.2005.године до 16.08.2005. године са превозом авионом, боравком у хотелу „Мистрал“ и изнајмљивања путничког возила за време летовања у износу од 5.081,00 ЕУР са рачуна предузећа „Авонсајд“ са Кипра и у износу од 113.909,93 динара са рачуна „Еко продукт 2002“ из Београда, а у којим предузећима је покојном Мики Брашњевићу фактички било поверено управљање, због чега је окр.Кљајевић

- од средине до краја децембра 2005.г у договору са пок. Миком Брашњовићем, коме је фактички поверено управљање предузећима „Тобако“, „Екопродукт“ и „Еко продукт 2002“ из Београда и који је након давања кредита предузећима „Тобако“ у износу од 140.000.000,00 динара и „Еко продукт“ у износу од 135.000.000,00 динара дана 15.12.2005.г од стране Банке „Поштанска штедионица“ АД из Београда знао да ће кредити одобрени у овим износима изазвати умањење кредитног потенцијала Банке „Поштанска штедионица“, тражио од председника стечајног већа судије Вјере Ђуришић из његовог суда и стечајног управника Јовићевић Веселина, који су поступали у стечају над правним лицем „Стечајна маса Сартид“ из Смедерева, да стечајни депозит на рачуну код „Пиреус Атлас банке“ од 340.000.000,00 динара буде пребачен на рачун Банке „Поштанска штедионица“ и тиме јој обезбеди ликвидност, па је стечајни управник Јовићевић по одобрењу председника стечајног већа судије Вјере Ђуришић дао налог да се са рачуна „Пиреус Атлас банке“ дана 30.12.2005.г пребаци на рачун Банке „Поштанска штедионица“ износ од 220.000.000,00 динара а дана 10.01.2006.г и износ од 120.000.000,00 динара, пре закључења уговора о орочавању средстава,

- да би тек након достављања дана 09.01.2006.г Банци „Поштанска штедионица“ од стране стечајног управника Веселина Јовићевића предлога уговора о орочавању средстава 220.000.000,00 динара, који је председник стечајног већа судија Вјера Ђуришић одобрила дана 10.01.2006.г, више усмених и писмених ургенција код руководства Банке „Поштанска штедионица“ да се одлучи о закључењу уговора под условима под којима се ова средства орочавају у другим банкама, као и након писменог обраћања стечајног управника председнику Трговинског суда окр. Горану Кљајевићу којим га обавештава да је по његовом налогу извршио пренос средстава стечајне масе „Сартид“ са рачуна код „Пиреаус–атлас“ Банке на текући рачун код Банке „Поштанска штедионица“ АД Београд, и да је због неодговорног понашања руководства Банке „Поштанска штедионица“ дао налог за повлачење средстава са текућег рачуна стечајне масе „Сартида“ на текући рачун код „Комерцијалне банке“ ради њиховог орочавања под условима који су понуђени Банци „Поштанска штедионица“, ова Банка, не поступајући по наведеном налогу за пренос средстава, потписала око 18. – 20.01.2006.г поменути предлог уговора о орочавању средстава 220.000.000 динара, дакле, користећи свој службени положај посредовао да се изврши службена радња која се не би смела извршити, за које посредовање је примљена каква корист, при томе свестан свог дела, хтео његово извршење и знао да је то дело забрањено;

2. Окривљена ДЕЛИНКА ЂУРЂЕВИЋ

У периоду јун - 31.10.2005.г у Београду у стечајном поступку предузећа „Беко“ АД као судија Трговинског суда у Београду у својству преседника стечајног већа предузећа „Беко“ АД у стечају да би ставила у повољнији положај предузеће «Тобако» и омогућила том предузећу да постане закупац свих продавница наведеног предузећа у стечају,

- и поред одлука стечајног већа Трговинског суда у Београду од 28.01.2005. године и 09.02.2005.године, којим се одобрава продаја преосталих објеката у власништву стечајног дужника, наложила стечајном управнику да откаже заказану лицитацију за продају непокретности продавница предузећа „Беко“ АД у стечају у Железнику, Ћуприји и Петровцу на Млави, те је

- иако је знала да су поред понуде предузећа „Тобако“ постојале још четири понуде за закуп пословног простора – продавница од предузећа „Лили дрогерије“ за 18 продавница, предузећа „Еуро класик“ за закуп три продавнице, предузећа „Новтим“ за закуп продавнице у Ужицу и предузећа „Стинг“ за закуп седам продавница и које су све биле повољније по питању предложене цене закупа у просеку 50% у односу на понуђену цену предузећа „Тобако“, при чему ове понуде уопште нису разматране и са којима није упознала одбор поверилаца нити стечајног управника нити стечајног судију, дана 21.10.2005.г донела решење којим је одобрено предузећу „Беко“ АД у стечају да прихвати понуду предузећа „Тобако“ за закуп пословног простора - продавница, да би дана 26.10.2005. године донела решење којим је одобрено стечајном дужнику да прихвати побољшану понуду предузећем „Тобако“, достављену накнадно због чињенице да су понуде других предузећа биле повољније у односу на првобитну понуду предузећа „ТОБАКО“, и да са тим предузећем закључи уговор о закупу пословног простора, те дана 31.10.2005.г одобрила потписивање појединачних уговора о закупу пословног простора према предлогу предузећа „Тобако“ за 34 продавнице, овлашћујући стечајног управника као и заменике стечајног управника да спроведу ово решење, поступајући противно одредбама члана 12. и 17. Закона о стечајном поступку и преузимајући надлежности стечајног судије и стечајног управника, и тако омогућила предузећу „Тобако“ да постане закупац ових продавница у власништву предузећа „Беко“ АД у стечају, дакле, као судија у судском поступку у намери да другом прибави какву корист донела незаконит акт и на други начин прекршила закон;

3. Окривљени ГОРАН КЉАЈЕВИЋ и НЕМАЊА ЈОЛОВИЋ

У оквирном периоду од 11.10.2004.г до 10.10.2005.г у Београду након што је Комисија за хартије од вредности дана 16.09.2004. године под бројем 4/0-32-990/19-04 донела решење о одобравању понуде за преузимање акција ТАД «Ц маркета» Пословном систему «Меркатор» ДД Љубљана, са обавезом да у року од 20 дана од дана затварања понуда достави обавештење о резултату понуде за преузимање акција, а да би окр.Радуловић Сободан преко  свог предузећа «Пример Ц» преузео акције ТАД «Ц-Маркета»,

- окр. Немања Јоловић дана 11.10.2004.г поднео предлог Трговинском суду у Београду ради обезбеђења привременом мером у коме је предложио да суд ван рочишта применом члана 248. ст. 1. ЗИП-а донесе решење о одређивању привремене мере којом се обавезује противник предлагача да обустави извршење решења Централног регистра депо и клиринг хартија од вредности 20 број 1-312 од 09.03.2004.г о додели ЦФИ кода и ИСИН броја издаваоцу акција Ц Маркету до правоснажног окончања поступка, а потом 12.10.2004.г доставио поднесак којим ближе прецизира предлог за одређивање привремене мере, упркос околности да се пред Трговинским судом у Београду у предмету П-3381/04 води поступак са захтевом тужиоца ТАД «Ц маркет» АД против туженика Централног регистра депо и клиринг хартија од вредности ради поништаја решења Централног регистра о додели идентификационих ознака акција ТАД «Ц маркет» са предлогом тужиоца за одређивање привремене мере ради обуставе извршења решења Централног регистра, који предмет је редовно додељен у рад судији Трговинског суда у Београду Татјани Матковић–Стевановић, јер је проценио да у редовном поступку неће бити донета привремена мера којом би се онемогућила куповина акција од стране предузећа «Меркатор»,

- окр. Немања Јоловић, као пуноћник предузећа ТАД «Ц маркет» након доношења решење Трговинског суда у Београду Р.697/04 од 12.10.2004.г којим се усваја предлог предлагача за обезбеђење привременом мером, дана 13.10.2004.г поднеском повукао предлог за издавање привремене мере у парничном предмету П-3381/04,

- по приговору противника предлагача Централног регистра депо и клиринг ХоВ на горе наведено решење окр. Горан Кљајевић као председник већа, заједно са члановима већа, донео дана 01.11.2004.г решење већа Ипв(И) 634/04 којим се приговор одбија као неоснован, иако упозорен од стране противника предлагача у приговору да је идентичан предлог постојао у парничном предмету XXXVI-П-3381/04 у моменту доношења привремене мере и да је овакав предлог у међувремену повучен, примењујући одредабу члана 4. ст. 3. Правилника о утврђивању врста хартија од вредности и других финансијских инструмената, образлажући нужност доношења решења опасношћу да ће се потраживања осујетити и знатно отежати, с обзиром на дистрибуцију и промет ових хартија од вредности са додељеним кодом и бројем, иако предузеће ТАД «Ц маркет» је издавалац а не власник акција, свесно избегавајући да примени одредбу тачке 32 став 7 Правила пословања Централног регистра депо и клиринга хартија од вредности (Сл.гл.РС 128/03),

- окр. Немања Јоловић, да би оправдао доношење и потврђивање овакве привремене мере дана 02.11.2004.г поднео је тужбу Трговинском суду у Београду са, у суштини, идентичним захтевом као у већ постојећој тужби,

- на који начин је до 10.10.2005.г заустављен поступак преузимања акција ТАД «Ц маркета» дакле, окривљени Горан Кљајевић као судија у судском поступку у намери да другом прибави какву корист донео незаконит акт и на други начин прекршио закон, у чему му је умишљајно помогао окривљени Немања Јоловић;

4. Окривљени ГОРАН КЉАЈЕВИЋ, ДЕЛИНКА ЂУРЂЕВИЋ и НЕМАЊА ЈОЛОВИЋ

У оквирном периоду од 19. до 24.08.2005.г, након што је судија тог суда Вјера Ђуришић у предмету Р.557/05 донела 19.08.2005.г решење о одбијању као неоснованог предлога пуномоћника предлагача ТАД «Ц маркет», кога је заступао адвокат окр. Немања Јоловић, а по пуномоћју које је окривљеном Немањи Јоловићу дао окр. Слободан Радуловић, против Агенције за привредне регистре Републике Србије и акционара ТАД «Ц маркет» Стојиловић Раде, Паљошевић Дивне, Јуришић Никосаве ради одређивања привремене мере за обезбеђење којим би се противницима предлагача забранило свако коришћење и располагање правима из оснивачких удела која чине обичне акције издаваоца ТАД «Ц маркет» као и свако располагање у смислу отуђења или оптерећења удела оснивача,

- окр. Горан Кљајевић, као службено лице у својству председника Трговинског суда у Београду, усмено наложио запосленима у писарници Трговинског суда у Београду да из списа предмета Р-557/05 издвоје решење судије Трговинског суда у Београду Вјере Ђуришић од 19.08.2005. године са намером да се донесе супротно решење којим би се усвојила привремена мера, јер је окр. Делинка Ђурђевић дана 18.08.2004. године задужила предмет Р.556/05 у коме се предлаже усвајање исте привремене мере,

- након ког издвајања је окр. Горан Кљајевић усмено тражио од судије Вјере Ђуришић да донесе другачије решење, па је због одбијања судије Вјере Ђуришић да поступи по његовом захтеву усмено наложио окр. Делинки Ђурђевић да преузме предмет којим је задужена судија Вјера Ђуришић, иако је поступајући судија у предмету Вјера Ђуришић била присутна на послу, супротно чл. 51 Судског пословника, без образложеног решења председника суда, након чега је окр. Немања Јоловић као пуномоћник ТАД «Ц маркет»  по договору дана 24.08.2005.г доставио поднесак којим повлачи предлог за одређивање привремене мере, а окр. Делинка Ђурђевић донела решење Р-557/08 од 24.8.2005. године у коме констатује да је предлог за одређивање привремене мере повучен, јер је упредмету VII Р-556/05 дана 23.08.2005. године донела решење којим је усвојила привремену меру, на који начин је уклоњена одлука која је могла представљати сметњу за окривљеног Радуловића у поступку преузимања акција ТАД «Ц маркета», дакле, окривљени Горан Кљајевић као службено лице искоришћавањем службеног положаја и прекорачењем свог службеног овлашћења прибавио другом какву корист, окривљена Ђурђевић Делинка као судија у судском поступку у намери да другом прибави какву корист донела незаконит акт и на други начин прекршила закон, учему јој је умишљајно помогао окривљени Немања Јоловић,

5. Окривљени СЛОБОДАН РАДУЛОВИЋ 

У периоду април 2004.г - фебруар 2005.г сада пок. Мико Брашњовић преко фирме «Авонсајд» са Кипра, у којој му је фактички било поверено управљање том фирмом, уплатио поклон у износу од 2.005.654,00 ЕУР окр. Слободану Радуловићу у двадесетједној транши на личне рачуне који су отворени у «La Caixa» банци у Шпанији, да би у назначеном периоду и наредних месеци до фебруара 2006.г окр. Слободан Радуловић као генерални директор предузећа ТАД „Ц маркет“ из Београда у договору са покојним Брашњовићем:

- организовао издавање без правног основа неевидентиране менице предузећа „Ц маркет“ из Београда предузећу „Еко продукт 2002“ из Београда, у коме је  фактички поверено управљање покојном Брашњевићу, и то 143 менице номиналне вредности најмање 1.235.000.000 динара потписане од стране окр.Радуловића и оверене његовим кабинетским печатом и 59 меница укупне номиналне вредности 445.000.000,00 динара оверених печатом Ц Маркет II по његовом налогу, како би ово предузеће те менице код банкарских и других организација или есконтовало или користило као средство обезбеђења плаћања приликом подизања кредита и тако на одређено време дошло до потребних финансијских средстава за своје пословање, на који начин би било вршено привремено извлачење новчаних средстава предузећа ТАД „Ц маркет“ за кредитирање пословања Брашњевићевог предузећа,

- делимично прикрио овакво располагање средствима оштећеног предузећа ТАД „Ц маркет“ тако да део робе од предузећа «Еко продукт 2002»  набави по знатно већим ценама од тржишних, а затим да, лажно приказујући да и овако неквалитетна и скупа роба има купца, исту продаје предузећима «Холи вотер» и „Фреш Милк“ одакле роба поново долазила предузећима пок.Брашњевића, дакле, као одговорно лице у предузећу у више наврата примио поклон за себе да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смео извршити, при томе свестан свог дела, хтео његово извршење и знао да је то дело забрањено;

6. Окривљени АНЂЕЛКО БИТЕВИЋ

У временском периоду од 28.03.2006. године до 26.06.2006.године у Ечкој као лице које је фактички водило пословање предузећа «Фреш милк» ДОО како би потпуно избегао плаћање пореза на додатну вредност (ПДВ) предузећа, извршио промет добара купцу «Еко продукт 2002» у износу од 647.538.924 динара, који у књиговодству предузећа «Фреш милк ДОО» није приказан као промет добара којим се измирује део дуга у дужничко - поверилачком односу између предузећа «Фреш милк ДОО» и «Еко продукт 2002» након потписивања уговора од 01.03.2006.г и 15.03.2006.г, којим је регулисано да предузеће «Еко продукт 2002» преузима дуг предузећа «Фреш милк ДОО» према предузећу ТАД «Ц маркет», а који према члановима 446. до 450. Закона о облигационим односима производи правно дејство искључиво као уговор о преузимању дуга, већ је тај промет добара у књиговодству предузећа лажно приказао као комисиони промет по уговору о комисиону потписаном по налогу окр.Анђелка Битевића, и на тај начин није извршио обрачун и плаћање пореза на додатну вредност у смислу члана 7. став 1. тачка 4. Закона о порезу на додатну вредност у износу од 116.530.591 динара, дакле, у намери да потпуно избегне плаћање пореза на додатну вредност на други начин прикрио податке који се односе на утврђивање наведене обавезе, а износ обавезе чије се плаћање избегава прелази 7.500.000 динара, при томе свестан свог дела, хтео његово извршење и знао да је то дело забрањено;

7. Oкривљени ПЈЕВЧЕВИЋ СЕКУЛА, МИЛИВОЈЕ МИРКОВИЋ и ЉУБИША МИТИЋ

У оквирном временском периоду од марта 2002.г до краја 2003.г у Београду тачно неутврђених дана окривљени Пјевчевић Секула, сувласник предузећа «Искра контактор», са умишљајем подстрекао окривљеног Миливоја Мирковића као одговорног лица у својству генералног директора предузећа «Комел» АД из Београда и окривљеног Љубишу Митића, као одговорног лица коме је фактички поверено вршење послова заменика директора предузећа «Комел» АД из Београда, да својим радњама које се односе на закључење уговора о извођењу радова са предузећем «Енерго Контакт» и набавком робе од предузећа «Оникс електроник» доведу жиро рачун предузећа «Комел» АД у стање блокаде и да не предузимају службене радње како би се деблокирао жиро рачун предузећа,  па су окривљени Миливоје Мирковић и окривљени Љубиша Митић у наведеним својствима са крајњим циљем да у договору са окривљеним Секулом Пијевчевићем изазову покретање стечајног поступка предузећа „Комел“ АД из Београда, задуживали наведено предузеће и изазвали блокаду рачуна тако што су:

- без сагласности Управног одбора предузаћа „Комел“ окривљени Мирковић са предузећем „Енерго контакт“ из Београда закључио Уговор о извођењу радова од 08.04.2002.г за инвестиционо одржавање пословног простора у Београду, Ул. Сењачка број 44а у вредности од 10.545.000.00 динара,

- окр.Мирковић дана 01.07.2002.г извршио набавку робе од предузећа „Оникс електроник“, у износу од 4.499.000.00 динара, коју су држали на лагеру оптерећујући дуговање свог предузећа за вредност ове робе која није даље продавана, након чега је обавезу на основу ове купљене робе предузеће „Оникс електроник“ уступило предузећу „Енерго заштита“, а које предузеће је под непосредним утуцајем окривљеног Секуле Пијевчевића,

- након извршених радова по уговору за инвестиционо одржавање и испоручене опреме и основних средстава, окривљени Митић по сагласности окр.Мирковића потписао Протокол од 03.10.2002.г о дуговању „Комела“ АД према «Енергоконтакту» по коме је „Комел“ АД издао повериоцу три бланко акцептна налога, који су пуштени на наплату код НБЈ ЗОП–Филијала Савски венац, на који начин је блокиран рачун предузећа „Комел“ АД за износ од 1.218.000,00 динара, после чега је дана 31.12.2002.г уследио предлог Трговинском суду у Београду за покретање стечајног поступка над дужником предузећем „Комел“ АД из Београда, иако су окривљени Мирковић и Митић били у могућности да продајом робе на складишту деблокирају жиро рачун предузећа „Комел“ АД из Београда, што нису урадили, па је у стечајном поступку дана 04.12.2003.г дошло до продаје предузећа „Комел“ АД из Београда као правног лица предузећу „Искра контактор“, чији је један од сувласника окривљени Секула Пијевчевић, на који начин су прибавили предузећу „Искра контактор“ имовинску корист у износу од 1.936.520,15 динара, дакле, окривљени  Миливоје Мирковић и Љубиша Митић као одговорна лица искоришћавањем свог положаја прибавили другом физичком лицу противправну имовинску корист чија вредност прелази износ од милион и петсто хиљада динара, а окривљени Пјевчевић Секула их на ово дело подстрекао, при томе свесни својих дела, хтели њихово извршење и знали да су та дела забрањена;

8. Oкривљени МИЉКО ЖИВОЈИНОВИЋ, ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ, РАДИСАВ ЈОЦОВИЋ, ГОРАН КЉАЈЕВИЋ, СЕКУЛА ПИЈЕВЧЕВИЋ и ДЕЛИНКА ЂУРЂЕВИЋ

У оквирном временском периоду од почетка октобра 2004.г па до 12.09.2005.г у Београду,

а) тачно неутврђеног дана почетком октобра 2004.г окривљени Горан Кљајевић, као председник Трговинског суда у Београду, умишљајно подстрекнут у истом периоду од стране окр. Секуле Пијевчевића, наложио окр. Делинки Ђурђевић као судији Трговинског суда у Београду да за стечајног управника ГП «Рад» у стечају постави окр.Миљка Живојиновића, да би окр.Пјевчевић контролисао избор најбољег понуђача у поступку продаје имовине наведених стечајних дужника и то оснивачких права стечајног дужника у предузећу ДП «Рад Холдинг компанија», пословног простора у Београду у Ул. косовска број 31, укупне површине од 1.065,99м2, (приземље, први и други спрат објекта), локације «Сипорекс» на Новом Београду, Ул. савски венац број 9а, са припадајућим погонима–Фабрика бетона, сепарације, Фабрика монтажних елемената, армирачких и тесарских радионица, покривеном производном халом и припадајућим монтажним баракама и зиданим објектима, и грађевинске машине и осталу опрему па је окр.Ђурђевић Делинка по овом налогу окр. Горана Кљајевића за стечајног управника одредила окр. Миљка Живојиновића решењем Ст.212/96 од 08.10.2004.г,

б) у истом периоду тачно неутврђених дана окр.Пјевчевић Секула давао окр.Живојиновићу до знања да га може сменити преко окр. Горана Кљајевића, на кога је имао утицај, уколико не помогне код прибављања имовинске користи «Конзорцијуму» од десет физичких лица, чији је члан и окр.Јоцовић, реализацијом продаје имовине стечајног дужника «Конзорцијуму», те му је наметнуо окр.Зорана Јовановића у саставу комисије  за избор најповољнијег понуђача,

в) што је стечајни управник окр. Миљко Живојиновић прихватао, те је дана 02.08.2005.г одредио комисију за избор најповољнијег понуђача са задатком да отворе запечаћене коверте примљених понуда и утврде најповољнијег понуђача, након чега окр.Јовановић Зоран као председавајући те комисије, коме је фактички поверена контрола уновчавања имовине ГП „РАД“ у стечају прикупљањем писмених понуда, након отварања приспелих понуда у присуству осталих чланова комисије сачинио записник број 2357 од 04.08.2005.године, који је дао и осталим члановима комисије да га потпишу у коме је, уз знање окр. Миљка Живојиновића, навео неистините податке који се односе на понуде фирме «Shapir» и Конзорцијума десет физичких лица, наводећи да је Конзорцијум најповољнији понуђач који испуњава све услове из огласа о продаји имовине стечајног дужника, да је Конзорцијум у понуди нудио преузимање обавезе скидања дела хипотеке са пословног простора стечајног дужника који је предмет ове продаје, исплату дугова  ДП «Рад Холдинг компаније» од 200.000.000,00 динара, као и да сви запослени остају на својим радним местима, иако:

- понуда «Конзорцијума» није садржавала преузимања обавезе скидања хипотеке,

- «Конзорцијум» није уплатио депозит од 80.000.000.00 динара на име јемства, што је био услов из огласа о продаји имовине и предвиђено је у Националном стандарду број 5, члан 59. тачка 2, па понуда није смела ни да се узме у разматрање, док је фирма «Shapir» приложила оргиналну гаранцију банке «Леуми» из Тел Авива која је била истекла због кашњења отварања понуда,

- је «Конзорцијум» нудио 31.000.000,00 динара на име купопродајне цене и 50.000.000,00 динара на име инвестиционог улагања у следећих пет година, док је фирма «Shapir» нудила 1.600.000,00 ЕУР (динарска противвредност 134.078.880,00 динара) на име купопродајне цене и 2.000.000,00 ЕУР (динарска противвредност 167.598.600,00 динара) на име инвестиционог улагања у следећих пет година,

д) након што му је комисија доставила овако сачињени записник, стечајни управник окр. Миљко Живојиновић је у присуству окр. Зорана Јовановића исти презентовао на другој седници одбора поверилаца дана 05.08.2005.г у просторијама стечајног дужника, на којој је окр. Зоран Јовановић прећутао горе наведене битне чињенице о испуњавању услова из огласа, помажући на тај начин окр. Миљку Живојиновићу да издејствује позитивну сагласност одбора поверилаца, а окр. Миљко Живојиновић није навео да «Конзорцијум» не испуњава услове из огласа у погледу уплаћеног јемства, нити да отварању понуда нису присуствовали представници фирме «Shapir» јер нису ни позвани, већ је само помињао социјални програм «Конзорцијума» образлажући своје мишљење да је понуда «Конзорцијума» најповољнија, из којих разлога су чланови одбора поверилаца гласањем прихватили понуду, након чега је окр.Миљко Живојиновић дана 08.08.2005.године доставио извештај о спроведеном поступку продаје са предлогом да треба прихватити понуду «Конзорцијума», да би председник стечајног већа Љиљана Павловић-Главинић решењем Трговинског суда дана 11.08.2005.г одобрила закључење уговора о купопродаји са «Конзорцијумом», који је и закључен дана 12.09.2005.године од стране окривљених Миљка Живојиновића као представника ГП «Рад» у стечају ГП «Рад Интернационал», ГП «Рад Инжењеринг» и ГП «Рад експорт импорт» и окривљеног Радисава Јоцовића као представника «Конзорцијума», којом приликом се «Конзорцијум» уговором обавезао да у року од 90 дана од закључења уговора на име купопродајне цене уплати износ од 31.000.000.00 динара, на који начин је члановима «Конзорцијума» прибављена имовинска корист од најмање 100.000.000,00 динара колико достиже разлика између највеће понуђене цене као тржишне вредности ове имовине и цене коју је «Конзорцијум» исплатио, дакле, окривљени Миљко Живојиновић радњама описаним  у тачки 8 подтачке в) и д) као одговорно лице искоришћавањем свог положаја прибавио другим физичким лицима противправну имовинску корист чија вредност прелази износ од милион и петсто хиљада динара, окривљени Горан Кљајевић радњама описаним у тачки 8 подтачка а) као службено лице искоришћавањем службеног положаја прибавио другом какву корист, окривљени Пјевчевић Секула радњама описаним у тачки 8 подтачке а) и б) их на ова дела подстрекао, окривљени Зоран Јовановић радњама описаним у тачки 8 подтачке б) и д) и Радисав Јоцовић радњама описаним у тачки 8 подтачка д) помогли окривљеном Живојиновићу у извршењу наведеног дела, а окривљена Делинка Ђурђевић радњама описаним у тачки 8 подтачка а) као судија у судском поступку у намери да другом прибави какву корист донела незаконит акт, при томе сви свесни својих дела, хтели њихово извршење и знали да су та дела забрањена;

9. Окривљена ДЕЛИНКА ЂУРЂЕВИЋ

Дана 18.08.2003.г у Београду као судија – председник стечајног већа у Трговинском суду у Београду у име стечајног већа донела решење Ст.272/97 којим је стечајном управнику предузећа „Београдски есконтни центар“ у стечају из Београда окр.Вучељи Бајићу одобрила да потпише судско поравнање пред Трговинским судом у Београду у предмету П.2144/98 у спору између «БЕЦ» у стечају и «КЕ Банке» да би тиме онемогућила побијање правних радњи из члана 112. и 113. Закона о принудном поравнању стечају и ликвидацији које побијање је предузео претходни стечајни управник, након чега је пуномоћник «БЕЦ» по  писменом овлашћењу за заступање стечајног управника потписала дана 09.10.2003.г у Трговинском суду у Београду у записнику парничног предмета П.2144/98 судско поравнање којим се утврђује искључиво власништво КЕБ на пословном простору у Улици Палмира Тољатија бр. 5 у Новом Београду величине 964 м2, на основу ког поравнања је онемогућено побијање правних радњи по члановима 112. и 113. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, враћање поменутог пословног простора у стечајну масу „БЕЦ“ у стечају и да заједно са свим осталим повериоцима КЕБ намири своја потраживања из стечајне масе, дакле, као судија у судском поступку у намери да другом прибави какву корист донела незаконит акт и на други начин прекршила закон;

10. Окривљени СЕКУЛА ПИЈЕВЧЕВИЋ,  МИЛАН РАКОЧЕВИЋ и МЛАДЕН СТОЈЧИЋ

У оквирном периоду од марта 2001.г до фебруара 2005.г у Београду, након закључења Уговора о инжињерингу од 29.03.2001.г између предузећа МП „Енергоконтакт“ из Београда као извршиоца и Специјалног завода за превенцију, лечење и рехабилитацију обољења тироидне жлезде «Златибор» о наставку градње објекта апартмана «Чигота», вредности 77.429.760,00 динара, у коме је уговорено да ће МП „Енергоконтакт“ вршити продају апартмана према претходно утврђеној и од стране инвеститора овереној спецификацији апартмана, а током  и по завршетку уговорених радова на објекту,

а) окр. Секула Пијевчевић, коме је фактички поверено управљање предузећем МП „Енергоконтакт“ из Београда, тачно неутврђеног дана наложио да окр. Младен Стојчић, коме је фактички било поверено обављање књиговодствених и благајничких послова, по закљученим предуговорима и уговорима о продаји апартмана прима девизне уплате купопродајне цене без евидентирања уплата у пословним књигама, као и да та средства делом стави на располагање окр. Секули Пијевчевићу, па је

б) окр. Младен Стојчић у наведеном својству примао од маја 2001.г до октобра 2004.г новац од девизних уплата на име купопродајних цена без евиденције о уплатама новца у пословним књигама,

в) стим да је окр. Секула Пијевчевић од укупно примљених уплата наложио уплате на текући рачун предузећа мањих износа од стварно уплаћених до фебруара 2005.г, а разлика до примљеног износа која разлика износи 171.745,35 ЕУР, што представља створени недозвољени новчани фонд противно одредби члана 17 Закона о платном промету (Службени лист СРЈ", бр. 53/2001), који је коришћен једним делом за покривање трошкова на градилиштима овог предузећа и других трошкова, док је део фонда у  износу од 29.535,73 ЕУР остао као неевидентирана и незаконита добит у предузећу, па да би ово прикрио

г) окр. Секула Пијевчевић у наведеном периоду наложио је окр.Милану Ракочевићу, као директору тог предузећа од 26.06.2003.г до 29.11.2004.г, да са купцима закључује купопродајне уговоре и анексе купопродајних уговора у којима је приказана мања купопродајна цена од стварно уговорене за апартмане А2, А5, А15, А66, А73, А75, А76, А78 и А81, што је он и учинио, дакле, окривљени Секула Пијевчевић, Милан Ракочевић и Младен Стојчић као одговорна лица у предузећу, у намери прибављања противправне имовниске користи за то предузеће, створили и држали недозвољени новчани фонд у земљи;

11. Окривљени МИЉКО ЖИВОЈИНОВИЋ и ДЕЛИНКА ЂУРЂЕВИЋ

У оквирном периоду од марта до новембра 2005.г у Београду окр. Миљко Живојиновић, као одговорно лице у својству стечајног управника ГП «Рад» у стечају, у поступку продаје имовине стечајног дужника на локацији Батајнички друм 14.километар непосредном погодбом, иако је оглас о продаји наведеног дела имовине расписан по решењу стечајног већа Трговинског суда у Београду Ст. 3606/96 од 15.03.2005. године, позивајући се на одредбе члана 110 и 111 Закона о стечајном поступку, које је укинуто решењем Вишег трговинског суда у Београду Пж.бр. 4814/2005 од 30.06.2005.г и наложено да је нужно применити одредбе чл. 23. ст. 5. Закона о стечајном поступку по којој одредби се након одржаног поверилачког рочишта има донети одлука да ли ће се поступак окончати банкротством па након тога применити одредбе о уновчењу стечајне масе, наставио са уновчавањем имовине закључењем уговора дана 14.11.2005.г као представник ГП «Рад» у стечају са Конзорцијумом «Гемакс» и «Кока кола» без претходне сагласности одбора поверилаца неопходне на основу чл. 110. ст. 5 Закона о стечајном поступку, а на основу незаконитог решења Трговинског суда у Београду Ст.212/96 од 21.10.2005.г, које је као председник стечајног већа донела окр. Делинка Ђурђевић у име већа, јер је за одобравање овакве продаје искључиво надлежан стечајни судија на основу чл. 109 Закона о стечајном поступку, а да би омогућила да предузећ «Гемакс» постане власник дела земљишта без плаћања купопродајне цене, на основу ког уговора су предузећа «Гемакс» и «Кока кола» исплатом износа од 2.022.033,00 ЕУР стекли основ власништва на укњиженим и неукњиженим објектима и права коришћења земљишта на катастарској парцели бр. 94/5, укупне површине од 11ха 69а 87м2, иако се наведени плаћени износ, имајући у виду понуђену и прихваћену цену од 18,50 ЕУР по 1 м2, односи на површину од 10ха 92а 99м2, те је тако прибављена имовинска корист у виду  разлике између наведених површини од 76 а 88 м2 предузећу «Гемакс» коме је и припала, у вредности 142.228,00 ЕУР (динарска противвредност 12.229.190,12 динара) на штету ГП «РАД» у стечају, дакле, окривљени Миљко Живојиновић као одговорно лице искоришћавањем свог положаја прибавио другом лицу противправну имовинску корист чија вредност прелази износ од милион и петсто хиљада динара, а окривљена Делинка Ђурђевић као судија у судском поступку у намери да другом прибави какву корист донела незаконит акт, при томе сви свесни својих дела, хтели њихово извршење и знали да су та дела забрањена;

12. Окривљени МИЉКО ЖИВОЈИНОВИЋ и ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ,

У оквирном временском периоду од новембра 2004.г до августа 2005.г у Београду, након закључења Уговора о заједничкој изградњи, финансирању и стицању својине на објектима ГТА-201 и ГТА-302 бр.1641/3 од 26.05.2004.г између ГП «Рад» у стечају, као инвеститора и МП «Енерго Контакта» као суинвеститора, у ком уговору је било предвиђено да ГП «Рад» у стечају уступи а МП «Енергоконтакт» преузме обавезу да финансира изградњу и да изгради стамбене објекте у стамбеном насељу «Др Иван Рибар» од фазе градње у којој се објекти налазе, зашта је било потребно уложити 1.441.010 ЕУР, затим да МП «Енерго Контакт» као суинвеститор пренесе ГП «Рад» у стечају 80.000,00 ЕУР на име преноса дела средстава које наплаћује од купаца по основу овлашћења из чл. 6. ст.1. поменутог Уговора и да МП «Енергоконтакт» купцима са којима су раскинути уговори о купопродаји станова изврши повраћај износа уплаћених средстава на име уговорене купопродајне цене, а да МП «Енергоконтакту» за узврат припадају сви делови предметних непокретности који нису продати, окр. Миљко Живојиновиће, као одговорно лице у својству стечајног управника ГП «Рад» у стечају, преко заменика стечајног управника закључио дана 18.07.2005.г Анекс I бр. 2188 поменутог Уговора, сачињеног уз помоћи окр. Зорана Јовановића, којим су изостављене обавезе МП «Енергоонтакта» из чл. 4, 5 и 6 основног Уговора да плати износ од 80.000 ЕУР предузећу ГП «Рад» у стечају и да изврши повраћај номиналног износа уплаћених средстава на име купопродајне цене купцима са којима се раскида уговор већ су  купци за ове обавезе, које у време закључења анекса укупно износе 243.706,81 ЕУР, упућени на предузеће ГП «Рад» у стечају,  затим одређено да се све наплаћене вредности купопродајних цена по основу уступљеног права Суинвеститору на наплату имају сматрати као плаћање обавеза Инвеститора по основу његовог учешћа у изградњи предметних објеката, док је у члану 3. овог Анекса као објашњење ових измена навео да је за завршетак изградње објекта потребно обезбедити 2.500.000,00 ЕУР, на који начин је дошло до умањења уговорне обавезе МП «Енергоконтакта» према  предузећу ГП «Рад» у стечају у укупном износу од 323.706,81 ЕУР (динарска противвредност 26.835.359,29 динара), што је спречено раскидом наведеног Уговора и Анекса. дакле, окривљени Миљко Живојиновић као одговорно лице искоришћавањем свог положаја покушао да прибави другом лицу противправну имовинску корист чија вредност прелази износ од милион и петсто хиљада динара, а окривљени Зоран Јовановић му у томе помогао, при томе свесни својих дела, хтели њихово извршење и знали да су та дела забрањена;

13. Окривљени ЈЕЛИЦА ЖИВКОВИЋ и МИЛОРАД МАКСИМОВИЋ

У оквирном временском периоду од 25.10. до 28.12.2004.г у Београду окр. Јелица Живковић као генерални директор банке «Поштанска штедионоца» А.Д. из Београда и председник Кредитног одбора примила од окр.Секуле Пијевчевића корист за предузеће «МАГМА» Д.о.о. из Београда, којим је на основу општег пуномоћја од 18.07.2003. године управљао Ђурице Живковића, иначе супруг окр. Јелице Живковић,  на тај начин што је:

- по претходном договору са окривљенима Секулом Пјевчевићем и Милорадом Максимовићем прво дана 25.10.2004.г закључила уговор са МП «Енегоконтакт» о куповини две стамбене јединице површине 88,21 и 80,49 м2 које се налазе у пословно-стамбеном објекту «Ф» у насељу Чукаричка падина, вредности 187.570,00 ЕУР-а, оверен код Првог општинског суда у Београду I/2 ОВ.бр.5972/04 дана 05.11.2004 године, на основу кога је дана 12.11.2004 године, извршено плаћање дела уговореног износа у висини од 115.000,00 ЕУР-а, по уговору о кредиту бр. 1624-5-08281/06 са ХИПО-АЛПЕ-АДРИА-Банком,

- да би затим истог дана 12.11.2004.г предузеће МП «Енергоконтакт» по одлуци окр. Секуле Пијевчевића, коме су фактички поверени послови управљања овим предузећем, ова средства у износу од 8.732.000,00 динара пренело на  рачун предузећа «МАГМА» Д.о.о. из Београда, привидно на име куповине два пословна простора површине 57,73 м2 и 44.36 м2, и једног стана површине 42 м2, чија укупна цена износи 12.563.437,50 динара, на локацији ул. Јеврејска у Новом Саду по основу судски неовереног предуговора под деловодним бр.0211/1 од 02.11.2004.г, за које предузеће је овај предуговор у својству директора потписао окр. Милорад Максимовић, у коме је у чл. 3. предвиђено да је купац ( МП «Енергоконтакт») обавезан да на име аванса у року од 7 дана од потписивања предуговора уплати 75% наведеног износа, што је и уплатио, а остатак-25% у року од 15 дана, што МП «Енергоконтакт» није уплатио, иако је чланом 5 предвиђено да уколико купац на испуни обавезе из чл.3. продавац ће сматрати да уговор престаје да важи и да ће се уплаћени износ вратити без камате у тренутку када предметни пословни и стамбени простор буду продати другом купцу,

- затим је истог дана предузеће «МАГМА» пребацило на текући рачун Предузећа «Индекс-инвест» износ од 8.537.503,09 динара по основу Уговора о суинвестирању закљученим дана 03.09.2003 године између предузећа «Индекс-инвест» са једне стране и суинвеститора предузећа «МАГМА» Д.о.о., «Југопромет» и «Максико» са друге стране, тако да je, након извршеног техничког пријема дана 28.12.2004 године, предузеће «МАГМА» Д.о.о. постало ванкњижни власник локала и стана наведених у уговору о суфинансирању, а ради прибављања имовинске користи није закључен уговор о купопродаји између МП «Енергоконтакт» и предузећа «МАГМА» Д.о.о., нити исплаћен остатак купопродајне цене у износу од предвиђених 25% по предуговору, нити су локали и стан који су били предмет купопродаје продати ради враћања дела купопродајне цене, тако да је предуговор закључен између МП «Енергоконтакта» и предузећа «МАГМА» Д.о.о остао неиспуњен, тако да је предузећу «МАГМА» Д.о.о. остала имовинску корист у износу уплаћених средстава од 8.732.000,00 динара, да као члан кредитног одбора, заједно са другим члановима кредитног одбора, из средстава оштећене Банке «Поштанска штедионоца» А.Д. из Београда предузећима «Енергозаштита», М.П. «Енергоконтакт», «Велауто Инвестмент», «Искра контактор» и «Неи-електроникс», одобрава девизне и динарске кредите, девизне и динарске гаранције, девизне позаjмице и девизне акредитиве, дакле, окривљена Јелица Живковић као одговорно лице у предузећу примила корист за другог да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју би морала извршити, а окривљени Милорад Максимовић јој у томе помогао, при томе свесни својих дела, хтели њихово извршење и знали да је то дело забрањено;

14. Окривљени СЕКУЛА ПИЈЕВЧЕВИЋ

У периоду од 05.03.2002.г до краја децембра месеца 2003.г у Београду, као одговорно лице коме је фактички поверено управљање Стамбеном задругом «Пупин», директор Кредитно експортне банке АД из Београда, као и председник кредитног одбора те банке, наложио да се девизне готовинске уплате сведока Душка Ђукића у периоду од 05.03.2002.г до новембра 2003.г према Стамбеној задрузи на име финансирања стана у изградњи у ул.Бегејска укупне динарске противвредности 3.900.000 динара не евидентирају у пословним књигама Стамбене задруге, са којим средствима је окр.Пјевчевић располагао за плаћање трошкова градилишта предузећа МП «Енергоконтакта», а да би ово прикрио дана 19.05.2003.г на основу фалсификованог захтева за одобрење кредита у износу од 3.900.000,00 динара за финансирање изградње стана са обезбеђењем-заложном изјавом и меницом на име Душка Ђукића, на 46. седници Кредитног одбора одржаној дана 30.05.2003.г утицао је као председник кредитног одбора Кредитно експортне банке АД из Београда, да се одобри кредит физичком лицу Ђукић Душку у наведеном износу, о чему је донета истог дана Одлука о дугорочном станбеном кредиту број 2, након чега је сачињен фалсификовани Уговор о кредиту број 0041000163 закључен наводно између «КЕ Банке» АД Београд и Душка Ђукића, а који уговор Ђукић Душко није потписао, након чега је дана 12.06.2003.г новчани износ од 3.900.000,00 динара са рачуна «КЕ Банке» АД Београд, пребачен на рачун СЗ „Пупин“ из Београда у сврху одобрења дугорочног кредита Душка Ђукића, дакле, окривљени Секула Пијевчевић као одговорно лице у организацији која врши привредну делатност, у намери прибављања противправне имовниске користи за другу организацију, средства са којим располаже користио противно њиховој намени;

15. Окривљени СЕКУЛА ПИЈЕВЧЕВИЋ и СРБОЉУБ СПАСИЋ

У оквирном временском периоду од 10.05.2005.г па до краја децембра 2005.г у Београду окр. Секула Пјевчевић коме је фактички поверено управљање предузећем МП «Енерго-контакт, наложио окр. Србољубу Спасићу да, као директор МП „Енерго-контакт“ доо из Београда, организује изградњу непокретности двојне породичне стамбене зграде у Рипњу на кат. парцели 5966/9, К.О. Рипањ, из средстава МП «Енерго-контакта», што је окр. Србољуб Спасић и учинио тако што је по налогу окр. Секуле Пијевчевића ангажовао грађевинску оперативу, раднике и материјал предузећа МП «Енерго-контакт» на изградњи куће, иако исти радови на том градилишту нису евидентирани у пословној документацији и без вођења грађевинске књиге и грађевинског дневника, а да би прикрили трајно присвајање материјала и ангажовање радне снаге и технике, окр. Србољуб Спасић је наложио да се употребљени материјал у пословној документацији прикаже као да је требован из магацина МП „Енерго-контакт“ доо Београд за градилиште ГП «Рад» у стечају на објекту «Ф» на Чукаричкој падини и сачине издатнице као да је тај грађевински материјал примљен на овом градилишту и књиговодствено књижи као да је утрошен на градилишту где је МП „Енерго-контакт“ доо Београд вршио грађевинске радове, прибављајући на тај начин имовинску корист окр. Секули Пјевчевићу у износу од 6.113.776,00 динара, а на штету МП „Енерго-контакт“, дакле, окривљени Секула Пјевчевић и Србољуб Спасић као одговорна лица искоришћавањем свог положаја прибавили физичком лицу противправну имовинску корист чија вредност прелази износ од милион и петсто хиљада динара, при томе свесни својих дела, хтели њихово извршење и знали да су та дела забрањена;  

чиме су учинили и то:

-окривљени Горан Кљајевић кривично дело противзаконито посредовање из чл.366 ст.5 у вези ст.3 Кривичног законика, кривично дело кршење закона од стране судије из чл.243 Кривичног закона Републике Србије и продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја из чл.242 ст.1 КЗС, 

- окривљена Делинка Ђурђевић продужено кривично дело кршење закона од стране судије из чл.243 КЗС, кривично дело кршење закона од стране судије из чл.243 КЗС и кривично дело кршење закона од стране судије из чл.243 КЗС,

- окривљени Немања Јоловић кривично дело кршење закона од стране судије у помагању из чл.243 КЗС у вези чл.24 Основног кривичног закона и кривично дело кршење закона од стране судије у помагању из чл.243 КЗС у вези чл.24 ОКЗ,

- окривљени Слободан Радуловић продужено кривично дело примање мита из чл.367 ст.6 у вези ст.1 у вези чл.61 старог КЗ,

- окривљени Анђелко Битевић кривично дело пореске утаје из чл.229 ст.3 у вези ст.1 старог КЗ; 

- окривљени Миливоје Мирковић кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из чл.234 ст.3 у вези ст.1 Кривичног законика,

- окривљени Љубиша Митић кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из чл.234 ст.3 у вези ст.1 новог КЗ,

- окривљени Секула Пјевчевић кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у подстрекавању из чл.234 ст.3 у вези ст.1 у вези чл.34 ст.1 КЗ, продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из чл.234 ст.3 у вези ст.1 КЗ и продужено кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 4 КЗС,

- окривљени Миљко Живојиновић продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из чл.234 ст.3 у вези ст.1 КЗ,

- окривљени Зоран Јовановић продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из чл.234 ст.3 у вези ст.1 у вези чл.35 КЗ,

- окривљени Радисав Јоцовић кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у помагању из чл.234 ст.3 у вези ст.1 у вези чл.35 новог КЗ,

- окривљени Милан Ракочевић кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 1 КЗС,

- окривљени Младен Стојчић кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 139 став 1 тачка 1 КЗС,

- окривљена Јелица Живковић кривично дело примање мита из чл.367 ст.6 у вези ст.2 старог КЗ,

- окривљени Милорад Максимовић кривично дело примање мита у помагању из чл.367 ст.6 у вези ст.2 у вези чл.35 старог КЗ,

- окривљени Србољуб Спасић кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из чл.234 ст.3 у вези ст.1 новог КЗ.

На основу изнетог суд их је осудио и то:

ОКРИВЉЕНОГ ГОРАНА КЉАЈЕВИЋА НА ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 6 (шест) година и 6 (шест) месеци,

ОКРИВЉЕНУ ДЕЛИНКУ ЂУРЂЕВИЋ НА ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 4 (четири) године,

ОКРИВЉЕНОГ НЕМАЊУ ЈОЛОВИЋА НА ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 2 (две) године и 6 (шест) месеци,

ОКРИВЉЕНОГ СЕКУЛУ ПИЈЕВЧЕВИЋА НА ЈЕДИНСТВЕНУ КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 9 (девет) година, као главну казну и ЈЕДИНСТВЕНУ НОВЧАНУ КАЗНУ У ИЗНОСУ ОД 800.000,00 (осамстохиљада) динара, као споредну казну, 

применом чл.5, 33, 34, 38 и 39 ОКЗ,

ОКРИВЉЕНОГ СЛОБОДАНА РАДУЛОВИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 5 (година), као главну казну и на НОВЧАНУ КАЗНУ У ИЗНОСУ ОД 800.000,00 (осамстохиљада) динара, као споредну казну,

ОКРИВЉЕНОГ АНЂЕЛКА БИТЕВИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 4 (четри) године и 6 (шест) месеци, као главну казну и на НОВЧАНУ КАЗНУ У ИЗНОСУ ОД 800.000,00 (осамстохиљада) динара, као споредну казну,

ОКРИВЉЕНОГ МИЛИВОЈА МИРКОВИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (три) године,

ОКРИВЉЕНОГ ЉУБИШУ МИТИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (три) године,

ОКРИВЉЕНОГ МИЉКА ЖИВОЈИНОВИЋА, за продужено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из чл.234 ст.3 у вези ст.1 новог КЗ, описано под тачкама 8, 11 и 12 изреке ове пресуде НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 5 (пет) година,

ОКРИВЉЕНОГ ЗОРАНА ЈОВАНОВИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (три) године,

ОКРИВЉЕНОГ РАДИСАВА ЈОЦОВИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 2 (две) године,

ОКРИВЉЕНОГ МИЛАНА РАКОЧЕВИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 1 (једне) године,

ОКРИВЉЕНОГ МЛАДЕНА СТОЈЧИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 1 (једне) године,

ОКРИВЉЕНУ ЈЕЛИЦУ ЖИВКОВИЋ, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 3 (три) године, као главну казну и на НОВЧАНУ КАЗНУ У ИЗНОСУ ОД 800.000,00 (осамстохиљада) динара, као споредну казну,

ОКРИВЉЕНОГ МИЛОРАДА МАКСИМОВИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 2 (две) године,

ОКРИВЉЕНОГ СРБОЉУБА СПАСИЋА, НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 2 (две) године и 6 (шеста) месеци.

Наведеном пресудом одређено је да су окривљени дужни да изречене новчане казне исплате у року од 30 (тридесет) дана од дана достављања правноснажне пресуде, с тим да ће се уколико окривљени не плати новчану казну у остављеном року иста заменити казном затвора, тако што ће се за сваки започетих 1.000,00 новчане казне, одредити један дан казне затвора, при чему казна затвора не може бити дужа од годину дана.

Такође, веће Посебног одељења Вишег суда у Београду (за организовани криминал) изрекло је наведеном пресудом и меру безбедности и то:

ОКРИВЉЕНОМ ГОРАНУ КЉАЈЕВИЋУ, забрана вршења позива судије у трајању од 5 (пет) година,

ОКРИВЉЕНОЈ ДЕЛИНКИ ЂУРЂЕВИЋ, забрана вршења позива судије у трајању од 5 (пет) година,

ОКРИВЉЕНОМ НЕМАЊИ ЈОЛОВИЋУ, забрана вршења позива адвоката у трајању од 3 (три) године,

ОКРИВЉЕНОМ СЛОБОДАНУ РАДУЛОВИЋУ, забрана вршења  дужности везаних за урављање и руковање државном и друштвеном имовином  у трајању од 5 (пет) година,

ОКРИВЉЕНОМ МИЛИВОЈУ МИРКОВИЋУ, забрана вршења  дужности везаних за урављање и руковање државном и друштвеном имовином  у трајању од 5 (пет) година,

ОКРИВЉЕНОМ ЉУБИШИ МИТИЋУ, забрана вршења  дужности везаних за урављање и руковање државном и друштвеном имовином  у трајању од 5 (пет) година,

ОКРИВЉЕНОМ МИЉКУ ЖИВОЈИНОВИЋУ, забрана вршења  дужности стечајног управника у трајању од 5 (пет) година, 

ОКРИВЉЕНОЈ ЈЕЛИЦИ ЖИВКОВИЋ, забрана вршења дужности везаних за урављање и руковање државном и друштвеном имовином  у трајању од 5 (пет) година,

Окривљенима се време трајања изречене мере безбедности рачуна од дана достављања правноснажне судске одлуке, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања мере безбедности. 

Такође, на основу чл.84 и 85 ОКЗ одузета је и имовинска корист прибављена кривичним делом и то од:

ОКРИВЉЕНОГ ГОРАНА КЉАЈЕВИЋА

-у износу од 5.081,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС у време исплате,

-у износу од 113.909,93 динара,

ОКРИВЉЕНОГ СЛОБОДАНА РАДУЛОВИЋА

-у износу од 2.005.654,00 еура евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС у време исплате,

ОКРИВЉЕНОГ СЕКУЛЕ ПИЈЕВЧЕВИЋА

-у износу од 6.113.776,00 динара,

ПРЕДУЗЕЋА MAGMA d.o.o. из Београда

-у износу од 8.732.300,00 динара, 

па су именовани обавезани да овом суду исплате наведене износ у року од 30 дана од дана достављања правноснажне судске одлуке.

Такође, наведеном пресудом, а на основу чл.423 тч.2 ЗКП, због недостатка доказа окривљени Горан Кљајевић, Немања Јоловић, Секула Пијевчевић, Слободан Радуловић, Делинка Ђурђевић, Милинко Брашњовић, Јасмина Којић, Вучеља Бајић, Александар Кузманоски, Милан Несторовић, Милисав Филиповић, Анђелко Битевић,  Невена Петровић-Гулевски, Јелица Живковић, Дејан Савовић, Дагица Кнежевић, Мирослав Деспотовић, Јованака Вулић-Перовић, Ђорђе Колашинац, Мирјана Перишић, Оливера Славковић, Милан Ракочевић, Милорад Максимовић, Љубиша Вуковић, Србољуб Спасић, Ђорђо Антељ, Радисав Јоцовић, Звонимир Јанковић, Грујица Давидовић, Миљко Живојиновић и  Зоран Јовановић, ослобођени су оптужбе за одређена кривична дела која су им оптужницом Тужилаштва за организовани криминал стављена на терет, док је на основу чл.422 ст.3 и ст.1 ЗКП, према окривљенима Секули Пијевчевићу, Србољубу Спасићу, Младену Стојчићу, Љубиши Вуковићу, Горану Кљајевићу, Делинки Ђурђевић, Бајић Вучељи и Милинку Брашњовићу одбијена оптужба, такође за одређена кривична дела која су им наведеном оптужницом стављена на терет.

На основу чл.265 ст.1 ЗКП одређено је да трошкови кривичног поступка који се односе на ослобађајући део пресуде и одбијајућу део пресуде падају на терет буџетских средстава суда.

Против наведене пресуде странке у овом кривичном поступку имају право да изјаве жалбу Апелационом суду у Београду.