Испитујући наведену оптужницу, кривично ванпретресно веће је оценом свих доказа прибављених током истраге – писане документације, делова одбрана окривљених као и исказа испитаних сведока, извело закључак о постојању оправдане сумње као материјалног услова за оптужење у конкретном случају у односу на сваки од битних елемената кривичног дела и за сваког окривљеног, односно о постојању основане сумње да су окривљени предузели радње, које им се предметним оптужним актом стављају на терет, на месту, у време и на начин описан у диспозитиву оптужнице.
Доносећи одлуку, кривично ванпретресно веће искључиво је ценило да ли има довољно доказа да се основана сумња да су окривљени извршили кривично дело које им се стављају на терет подигне до нивоа оправдане сумње. Осим тога, ванпретресно веће није овлашћено да цени да ли чињенице и околности на којима је оптужница заснована пружају поуздан основ за закључак да су окривљени учинили кривично дело, ни да ли су испуњени услови да буду оглашени кривим, јер то за подизање оптужног акта није потребно, већ оправданост сумње која би оправдавала изношење ове кривичноправне ствари пред суд.
Против донетог решења окривљени могу изјавити жалбу Апелационом суду у Београду, у року од три дана од дана пријема решења.
