ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР СТЕПАНОВИЋ, председник Вишег суда у Београду - Судови нису сервис извршне власти

Спорим суђењима доприносе и гломазне оптужнице, а нови механизам контроле трајања поступка омогућио би судијама да један предмет заврше за свега неколико недеља. – Централизовани софтвер „преливао” би предмете из Београда на друге судове у Србији

Виши суд у Београду решава две трећине судских предмета у Србији, надлежан је за два милиона становника и има 60.000 предмета у раду. Председник суда Александар Степановић сматра да правосуђе мора и под заштитним маскама да настави ка остварењу циљева, а један од најважнијих је затварање поглавља 23, које представља стратешки документ за реформу правосуђа.

Шта је неопходно да бисмо затворили поглавље 23?

Поред веће јавности рада судова, потребно је радити и на јачању друштвене свести. Уврежено је мишљење да су судови у функцији политичких елита, да нису последња одбрамбена линија у заштити владавине права и контроли остале две гране власти. Судови морају јасно да покажу да нису сервис извршне власти, јер без промене те свести код носилаца правосудних и јавних функција уопште, нећемо бити у могућности да затворимо поглавље 23. Судови су ту да примењују законе који морају бити једнаки за све, да поступају независно, без притисака, у циљу заштите основних људских права и слобода. Само на тај начин ће се осигурати самосталност судске гране власти.

Да ли бисте посебно нагласили неке од примедаба Европске комисије?

Изузетно је важно да највиши правни ауторитети у Србији имају у виду извештај независних стручњака који је у јануару прослеђен Европској комисији, а односи се на процену способности Србије да се успешно бори против корупције на високом нивоу, организованог криминала и прања новца. Кључно је да се поступа по препорукама из извештаја у коме је наглашена потреба за већом сарадњом државних органа у различитим фазама кривичног поступка. Једино ако отклонимо ове недостатке, можемо достићи стандарде потребне за затварање поглавља 23.

Како сте успели да Виши суд у Београду постане најотворенији суд у Србији?

У годишњем извештају повереника за информације од јавног значаја, Виши суд је истакнут као најбољи пример добре праксе у категорији судова у изради Информатора о раду. У циљу потпуног, тачног и благовременог информисања грађана, медија и представника невладиног сектора, активно смо учествовали у реализацији Комуникационе стратегије Високог савета судства. Унапређењу јавности рада суда допринела је и сарадња са УСАИД-ом на организацији обука. Захваљујући донацији америчког народа реализован је и пројекат изградње инфо-пулта на улазу у Палату правде, где ће грађани посредством кратког видеа моћи да се упознају са радом суда, а добијаће и брошуре са јасним упутствима.

Какве мере планирате у циљу превазилажења оптерећености суда?

У сарадњи са мисијом ЕУ, планирамо да јачамо медијацију као начин мирног решавања спора. Настојаћемо да грађане информишемо да и без вођења дугих и скупих судских поступака, уз стручну подршку лиценцираних медијатора, на ефикасан начин могу остварити своја права.

Шта би било потребно учинити да се смањи број старих предмета?

Одредбама Законика о кривичном поступку могао би да се обезбеди ефикасан механизам контроле трајања поступка – увођењем обавезног временског оквира у проактивном руковођењу поступком. Судије би унапред определиле неколико радних недеља у континуитету за један случај и тако у кратким роковима решавале предмете који су сложени и тешки, па сврха кажњавања не би изгубила смисао протеком више година, што тренутно није редак случај, поготово у Посебном одељењу за организовани криминал. Не сме се занемарити чињеница да 20 судија у згради у Устаничкој улици има на располагању свега четири суднице, да се ради у две смене, да је опрема, након употребе после 17 година, прилично уништена.

Зашто кривични поступци трају годинама? Има ли тешкоћа са дисциплином странака?

Један од проблема су и „гломазне” оптужнице које неретко годинама имају своја проширења. На пример, у предмету познатом као „Шарић – прање новца”, прва оптужница ступила је на снагу у октобру 2010. године, а пета у априлу 2014, када су били испуњени услови за вођење јединственог кривичног поступка. Слична ситуација је у предметима „Агробанка”, „Азотара” и другима. Измене закона би морале да се тичу и решавања злоупотребе процесних права учесника у поступку, у првом реду права на одбрану, где се у појединим случајевима дешава да се претреси одлажу више десетина пута заредом.

Влада је недавно усвојила Стратегију за развој правосуђа 2020–2025. године, у којој су и ваши предлози за бољи рад Вишег суда у Београду.

Као члан радне групе за израду стратегије, доставио сам предлоге за савладавање растућег прилива предмета и неједнаке оптерећености судија на територији Београда, а све због брже и једнаке доступности правде грађанима. У последњих годину и по дана реализовано је неколико предлога – повећан је број судија и решено је питање простора, тако што је сваки судија, пресељењем у реконструисану Палату правде, добио засебну судницу, што представља и европски стандард.

Да ли већ има видљивих ефеката ових промена?

Тренутно је просечна дужина кривичног поступка сведена на 12 месеци, а у првостепеној грађанској материји на 18. Рочишта се заказују у размаку од два до три месеца, а претходних година тај распон је био од шест до осам. И даље је неравномерна оптерећеност судија грађанског одељења, а разлог томе налази се и у исључивој надлежности овог суда у појединим материјама за територију целе Србије. Изменама закона може се успоставити и надлежност других судова и тиме делимично превазићи енорман прилив нових предмета.

Како су земље у региону превазишле проблем неравномерне оптерећености судија?

У неким земљама постоје централизовани софтвери којима се, након попуњавања просечног прилива по судији за целу земљу, предмети аутоматски преливају на друге судове истог ранга. Подједнака оптерећеност судија је изузетно важна ради једнаке доступности правде свим грађанима Србије, као и због вредновања судија приликом напредовања у каријери. Ово је технички могуће и у пракси оствариво када се одлучује о жалбама без расправе, Нагласио бих да судије другостепеног грађанског одељења Вишег суда у Београду просечно имају у раду 3.192 предмета, док њихове колеге у другим судовима истог ранга у Србији имају 834. Примера ради, Виши суд у Неготину има 277 предмета у раду по судији.