1.новембар 2017.године – председник Вишег суда у Београду, судија Александар Степановић састао се данас у Врховном касационом суду са председником Међународног кривичног суда за бившу Југославију, господином Кармелом Ађиусом.

 

Састанак је одржан поводом наставка регионалне сарадње у области ратних злочина, наслеђа Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКТЈ) и оснивања информационо докумантационог центра МКТЈ.

Састанку су присуствовали заменик председника Врховног касационог суда, судија Јанко Лазаревић, председник Кривичног одељења Врховног касационог суда Бата Цветковић, судија кривичног одељења Врховног касационог суда Веско Крстајић, као и судије Апелационог суда у Београду и Вишег суда у Београду.

Председник Вишег суда у Београду је, у свом обраћању, истакао да Виши суд у Београду планира да настави сарадњу са резидуалним Механизмом за међународне кривичне трибунале и да располаже адекватним техничким условима и капацитетима у виду људских ресурса који подразумевају- стручне, искусне и специјализоване судије и пратеће особље запослено у суду, које ће у случају преношења надлежности у складу са одредбама Статута Међународног резидуалног механизма за међународне кривичне трибунале и преузетим обавезама Републике Србије, правично и ефикасно спроводити кривичне поступке и непристрасно доносити одлуке, како у односу на постојеће случајеве МКТЈ тако и евентуално новоформиране предмете.

Подсећајући на Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација S/RES/1966, која је усвојена на 6463 седници 22.12.2010. године у погледу сарадње Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, Механизма за међународне кривичне трибунале са бившим југословенским републикама и ентитетима на оснивању Информативних и документационих центара, председник Вишег суда у Београду је истакао, да је оснивање информационих центара на територијама бивше Југославије у свакој држави  у којој су почињени ратни злочини, па и на територији Републике Србије веома важно за жртве и њихове породице, као и за стручну јавност, историчаре, новинаре и цивилно друштво уопште, посебно када се има у виду да судски списи МКТЈ и његова збирка доказа садрже огромну количину информација о кршењима међународног хуманитарног права учињеним током ратова деведестих година на територијама бивше Југославије током.

На крају је указао на спремност и залагање Републике Србије и њених правосудних органа, а пре свега Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, да се успешно и ефикасно суди окривљенима за ратне злочине, без обзира на националну, етничку и верску припадност, јер је то предуслов пуне демократизације друштва кроз афирмацију владавине права и поштовање принципа хуманитарног права, те да њихово процесуирање спада у бригу међународне заједнице у целини, а не само једног националног правосуђа, а како је то истакнуто и у Националној стратегији за процесуирање ратних злочина.