Visi sud pretraga

ЈАВНОСТ У РАДУ СУДА

     У циљу обезбеђивања објективног, правовременог и тачног обавештења јавности о раду суда и судским поступцима председник суда, судије и судско особље дужни су, у складу са Судским пословником, да обезбеде потребне услове, као и одговарајући приступ медијима у погледу актуелних информација и поступака који се воде у суду, водећи рачуна о интересима поступка, приватности и безбедности учесника у поступку.
 
      Време, место и предмет суђења свакодневно се објављују на видном месту испред просторије у којој ће се суђење одржати или на други погодан начин.
 
      За суђење за које постоји веће интересовање јавности, судска управа ће обезбедити просторију која може примити већи број лица, а судско веће је дужно да по налогу председника суда одржи суђење у већој просторији која је обезбеђена.
 
      Обавештење за медије о раду суда и појединим предметима даје председник суда или лице задужено за информисање (портпарол) или посебна служба за информисање.
 
      Судским пословником прописано је да се у судовима републичког ранга, апелационим судовима, као и судовима са посебним одељењима или већем броју судија, одређује лице (портпарол) задужено за информисање.
 
      У Вишем суду у Београду председник суда именовао је портпарола суда Бојану Станковић задужену за информисање.
 
      Основна делатност у погледу пружања информација је о актуелним суђењима и догађајима, организовање конференција за новинаре, координација сарадње са међународним и невладиним организацијама, издавање саопштења за јавност и остале активности у вези са омогућавањем правовременог информисања јавности.

      У погледу ограничења права на информисање и извештавање јавности о судском поступку, одредбом члана 3. Законика о кривичном поступку, регулисано је да су државни и други органи и организације, средства јавног обавештавања, удружења и јавне личности дужни да се придржавају правила да се свако сматра невиним док се његова кривица за кривично дело не утврди правноснажном одлуком суда и да својим јавним изјавама о окривљеном, кривичном делу и поступку не повређују права окривљеног.
 
      Виши суд у Београду има веб презентацију www.bg.vi.sud.rs која садржи информације о организацији, надлежности и унутрашњем уређењу суда.

 
ИСКЉУЧЕЊЕ ЈАВНОСТИ


      Одредбом члана 363. Законика о кривичном поступку предвиђено је да од отварања главног претреса па до завршетка, веће може по службеној дужности или на предлог странке или браниоца, али увек након њиховог изјашњења, искључити јавност за цео главни претрес или један његов део, ако је то потребно ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника, приватности учесника у поступку, као и других оправданих интереса у демократском друштву. Одлука о искључењу јавности доноси се у форми решења које мора бити образложено и јавно објављено.
 
      Такође, одредбом члана 322. Закона о парничном поступку предвиђено је да суд може да искључи јавност за целу главну расправу или један њен део, ради заштите интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву, као и ради заштите интереса малолетника или приватности учесника у поступку. Суд може да искључи јавност и ако мерама за одржавање реда прописаним у закону не може да се обезбеди несметано одржавање расправе. Одредбом члана 323. и 324. предвиђено је и да се искључење јавности не односи на странке, њихове законске заступнике, пуномоћнике и умешаче. Суд одлучује о искључењу јавности решењем које мора да буде образложено и јавно објављено
 
      Одредбом члана 206. Породичног закона предвиђено је да је у поступку у вези са породичним односима јавност искључена. Подаци из судских списа спадају у службену тајну и њу су дужни да чувају сви учесници у поступку којима су ти подаци доступни, док је одредбом 75. члана Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица прописано да ће се кад се суди малолетнику, увек искључити јавност, а одредбом члана 55. наведеног закона прописано да се без дозволе суда не сме се објавити ток кривичног поступка према малолетнику, ни одлука донесена у том поступку. Објавити се може само онај део поступка, односно само онај део одлуке за који постоји одобрење, али у том случају не смеју се навести име малолетника и други подаци на основу којих би се могло закључити о ком је малолетнику реч.

 

ФОТОГРАФИСАЊЕ, ВИДЕО И ЗВУЧНО СНИМАЊЕ


      Фотографисање, аудио и видео снимање у просторијама судских зграда Вишег суда у Београду у Катанићевој улици број 15, у Тимочкој улици број 15 и Устаничкој улици број 29, може се обавити само уз претходно писмено одобрење председника Вишег суда у Београду, у складу са посебним законом.

      Фотографисање, аудио и видео снимање на рочиштима (за главни претрес или за главну расправу), у циљу јавног приказивања снимака обавља се по одобрењу председника суда, уз претходну прибављену сагласност председника већа, судије и писаног пристанка странака и учесника снимљене радње.

      Законом о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине и то одредбом члана 16а прописано је да снимање главног претреса у поступку за ратне злочине, а у циљу јавног приказивања, може одобрити председник суда, по прибављеном мишљењу странака.

      Приликом давања одобрења за фотографисање и снимање водиће се рачуна о интересовању јавности, интересу поступка, приватности и безбедности учесника у поступку.

      Након прибављеног одобрења, фотографисање, аудио и видео и снимање у судници обављаће се под надзором судије, на начин који обезбеђује несметан ток суђења и ред у судници.